Šta reći za DJ-a za kojeg nijedan beogradski DJ, producent, klaber i organizator nema ama baš ni jednu ružnu reč da kaže, već samo puno reči hvale i da je to dečko koji uživa i jako puno voli ono što radi i da će vam preneti tu ljubav koju gaji prema elektronskoj muzici posle samo jednog svog nastupa i "naterati" vas da igrate od prve do zadnje trake sa svojim sjajnim miksovima u kojima će se naći trake od house-a, progressive-a, techno-a, disco-a i svih ostalih žanrova.

Ovaj sjajni beogradski DJ Kristijan Molnar je uspeo da izdvoji malo vremena za naš internet portal i da mu postavimo par pitanja, na koja smo dobili zaista sjajne i iskrene odgovore. Šta vam kažemo, osim da uživate i pažljivo čitate ono što nam je Kristijan odgovorio. 


Pravi klaberi i svi ljubitelji kvalitetne elektronske muzike te znaju i prate tvoj rad, ali ajde jedan mali uvod za sve naše fanove, kako je sve počelo kod tebe? Kada si prvi put uvideo da voliš DJ-ing i da želiš da se baviš time kad porasteš :)? Tvoji uzori na koje si se ugledao kada si počinjao, gde si puštao u početku i kada si se prvi put aktivirao po pitanju produkcije i kako je to izgledalo/zvučalo?

To je stvarno lepo pročitati, hvala, a sada da probam ukratko. Počelo je naravno u mojoj sobi, gde sam probao i video kako to izgleda na kompjuteru, a zatim sam kupio dva playera i mixer. Ubrzo sam pobedio na lokalnom takmičenju i dobio termin na radiju što me je uvuklo u istraživanje i preslušavanje elektronske muzike, mada, to sam radio i pre, samo sam bio okoreli metalac. Svašta sam tu čuo, sve mi je bilo novo, ali se polako taj zvuk koji tražim kristalisao. Zatim sam se u jednom momentu priključio ekipi Hyde & Sick gde sam imao prve kontakte sa produkcijom koju je u to vreme Filip dosta radio. Sa njim i Predragom sam prošao svašta, baš dosta klubova i festivala. Prvi nastupi na EXIT-u i u to vreme na dosta manjem Love Festu. Voleli smo da otputujemo u Uzice ili bilo koji grad, uvek prija malo izaći iz Beograda. Skupljali smo iskustvo gde god nam se pružila prilika. Tada sam u BIGZ-u sa mikrofonom i ženskom čarapom navučenom preko započeo Christallization Radio Show. Dao sam naziv koji verovatno niko ne može lako da nadje, ali nema veze, emisija mi je pružila pristup novoj muzici i dobrim filterima. Posle nekog vremena sam napustio Hyde & Sick, dobio stipendiju na SAE Institute-u i izlazio non stop, kako ovde tako i preko. Želeo sam da čujem i vidim što više mogu i tako sam počeo da radim pod svojim imenom. 

Kada bi te neko pitao na ulici koji stil elektronske puštaš, šta bi mu rekao? Gde se ti kao DJ i producent najviše pronalaziš?

Na to nikada ne umem da odgovorim. Ne volim da delim muziku po žanrovima, više to volim da radim po osecaju i emocijama koje stvaraju u klubu. Techno, deep, house ili disco, sve te može navesti na ljubav ili depresiju, sreću ili agresiju. Verovatno sam se zbog toga pronašao u dugačkim setovima, onim iz potpaljublja broda 20/44. Kada me pitaju tako nešto uglavnom kažem dodji u klub da čujes, možda ti se svidi, mozda ne, probaj.

Marko Nastić te je dosta puta hvalio, kako u svojim intervjuima, tako i na svojoj facebook stranici, koliko ti znače njegove pohvale i da li ti je pomagao Marko po pitanju produkcije i samog DJ-inga?

Marko mi je prvi pružio priliku. Znali smo se iz vidjenja, čuo je emisiju i posle nekoliko nedelja uputio poziv na Tiger Café na brodu 20/44. Tako sam dobio bolju lekciju od ispitivanja o produkciji ili DJ-ingu. Nisam bio baš zadovoljan svojim setom na toj žurci, nisam bio skroz opušten, a tako ne možeš imati kontrolu nad muzikom, pogotovo ne nad atmosferom u klubu. Mozda zato danas više pričamo o izdavačkim kućama ili otkrivamo neku novu muziku, često njegovu posto ne izlazi iz studija. Nismo dugo popili pivo, mogli bi.

Po tebi Beograd kao grad klabinga, šta misliš o tome i da li ima kvalitetnih klubova, i tvoje mišljenje o tome da je sve manje i manje pravog undergraund zvuka i kvalitetne muzike, a sve više komercijalnih hitova i klubova koji puštaju tu muziku?



Ja nemam takav osećaj. Beograd ima dovoljno odličnih i različitih klubova, DJ-eva i kolektiva koji se zajedno jako jako trude da pruže nešto dobro. Svako ima svoj fazon i mnogo kvalitetnih stvari se dešava po gradu. Možda još uvek nemamo tako brojnu publiku kao neki gradovi i nemamo dovoljno sredstava, ali imamo nešto jedinstveno. Umemo, a i volimo da se provodimo i družimo. Na to svako ko gostuje u Beogradu totalno odlepi, nije bitno da li je u publici, na bini ili za DJ pultom. To nam je valjda jedino ostalo.


Da li jedan beogradski DJ može da živi samo od DJ-inga? Ti koji si trenutno vrlo aktivan na našoj sceni, da li možeš da zaradiš za pristojan život od DJ-inga?

Ako pristojan život znači prosečna srpska plata, onda je to najbolji posao u Srbiji.

Tvoje mišljenje o trenutnoj klabing sceni u Srbiji? Bolje ili lošije od pre par godina i šta bi ti promenio, ako misliš da po tebi treba nešto da se menja?

Rekao bih da se polako širi, jer često možeš čuti kako neko kaže “koja je ono ekipa u klubu, nikad je nisam video”. Ipak, druge stvari trebaju da se promene kako bi i sam klabing napredovao. Klubovi i DJ-evi se trude i više nego što mogu, a tako i trenutna publika. Producenti nam takodje napreduju, sve češće ih možeš videti na dobroj etiketi, ploči ili popularnoj web stranici. Takve stvari često dodju iz Drugstore-a, a ja kažem bravo. Izgleda volimo techno, volimo bunt, je li? Slične stvari se dešavaju i u experimentanijoj muzici ili nekoj mešavini različitih pravaca, a ni disco ne zaostaje. 20/44 koji to jako podržava je proglašen za jedan od najboljih klubova u Evropi, tako da da, čini mi se da ima dosta više dogadjaja nego pre par godina, samo možda manjih. Verovatno već sada možeš da nabrojiš 10 stranaca koji dolaze u naredna 3 meseca, a onda samo ostaje pitanje da li će organizacija izdržati. Ako ne, domaća DJ ekipa je uvek tu.


Po tebi, jel bitnije da imaš dobre kontakte u klubovima da bi puštao i imao nastupe ili kvalitet i produkcija?

Siguran sam u kvalitet, bilo da je u pitanju DJing ili produkcija. Naravno jedno vuče drugo. Produkcija uglavnom diriguje količinom ljudi koji su za tebe čuli, a onda te ti ljudi testiraju u klubu. Dalje je na tebi, ali i na kvalitetu kluba. Nesto slično se desilo sa mnom, samo što sam se fokusirao na DJ-ing. Na 20/44 gde je sve počelo niko nije znao da puštam muziku, čak ni konobari, a sa njima si u klubu često u kontaktu, zar ne?

Da li si se u svojoj karijeri sretao sa spoticanjima, da te neko sabotira ili priča loše o tebi mendžerima i vlasnicima klubova da ti ne bi možda dobio rezidenturu u nekom klubu već neko drugi? Iskreno čuli smo da postoji mnogo takvih slučajeva medju Beogradskim DJ-eva i da ima jako puno zavisti medju vama. Tvoje mišljenje o svemu tome?

Ako ih ima, to su samo priče, pa se njima ni ne bavim. Drago mi je kad me lepo nasmeju. Znaš, DJ-eve uglavnom sretnem u klubu ako radimo zajedno, jer ostali već puštaju muziku na drugom mestu ili rade u studiju. Iako važi da nas ima mnogo, ja se ne bih složio. Možda je zato konkurencija veća.

Kako po tebi edukovati mlade klabere koji tek ulaze u ove vode da se okrenu nekom kvalitetnijom zvuku, a ne EDM-u koji je obuhvatio ceo svet i tvoje mišljenje o tom trenutno EDM zvuku?

Stvarno jako dugo nisam čuo neki EDM hit, jednostavno ne pratim tu scenu. Radije ću slušati nešto drugo, lista različite muzike za preslušavanje mi je poprilično dugačka. Još kad na to dodam muziku koju želim da pustim u klubu ili neku pesmu koju vrtim u krug, pa to je baš mnogo sati. U svakom slučaju, nema potrebe mrzeti neki pravac, niko te ne tera sta ćeš da slušaš, ali bitno je da slušaš. Tako ćeš otkriti šta ti se svidja, a šta ne, to je dobar način za pronalaženje sebe u nekoj muzici.

Sada je već prošlo 4. sezone sjajnog "Christallization Radio show-a", mnogo sjajnih i kvalitetnih gostiju je puštalo, šta planiraš u budućnosti u vezi tog sjajnog projekta?

Neću puno menjati, eventualno ću se igrati vizuelnim i zvučnim efektima. Zanimljivo mi je kako će različiti ljudi to predstaviti u dizajnu ili na crtežima. Svakako ću nastaviti da dovodim dobre goste, podržim omiljene etikete i one koje će to tek postati ili ću ponekad samo birati muziku koju možda prvi put čujete. Trudim se da snimim svaku žurku sa stranim ili domaćim gostom, a ponekad ponesem i mikrofon kako bih snimio atmosferu u klubu. Možda ćete uskoro čuti takav snimak sa prve Bittersweet zurke iz KC Grad-a. Taman pred drugu koja sledi 7. marta u DOT-u, jedva čekam.

Ti si može se reći i organizator i dovodio si do sad dosta kvalitetnih producenata u Beograd, kako biraš kojeg ćeš DJ-a dovesti i da li si zadovoljan do sad odzivom i posetom ljudi na žurkama koje ti organizuješ?

Dobio sam podršku i poverenje klubova i publike, tako je nastala ideja o pomenutom Bittersweet-u kao nekom nastavku radio emisije. Pošto želim da one imaju odredjeni karakter neću svaku tako nazivati, ali ću ugostiti jos DJ-eva van toga. Kako ih biram? Nekog želim da čujem po prvi put i to baš u Srbiji, jer verujem da je dobar DJ ili možda neko jednostavno pravi odličnu muziku. Druge DJ-eve sam već čuo, kao što je na primer sledeći gost Job Jobse. Nekoliko puta sam ga uhvatio u Amsterdamu, što i nije tako teško jer ga tamo obožavaju. Odličan je DJ, nedavno je zatvorio Trouw, bavi se etiketom Life and Death i član je Malawi kolektiva. Svirao je na Burning Man-u i u Panorama Bar-u, a videćemo kakav je lik kad proba rakiju. Mislim da je to dovoljno razloga da nekog dovodeš, a pošto ćemo imati Funktion-One ozvučenje to je dovoljno razloga da nešto nazovem Bittersweet. Na kraju dodješ do zaključka da i oni i svi ostali žele ponovo da dodju u Srbiju. Za to je najzaslužnija publika. Nisu to velike žurke, dovoljno je 150-200 ljudi da napravi jedinstvenu atmosferu. Još ako je DJ stvarno dobar, a zvuk moćan, zaboravljamo na sve ostalo.

Hernan Cattaneo nam stiže 27. februara u Beograd, a ti imaš tu čast da puštaš zajedno sa njim to veče? Da li imaš neku vrstu odredjene treme i šta ćeš nam spremiti to veče? Tvoje mišljenje o Hernanu kao DJ-u?



Imam naravno, očekuje se veliki broj ljudi u Depou. Trema je pozitivna kao i uvek, jer isto toliko jedva čekam da pustim neka izdanja na velikom ozvučenju. Upravo sam dobio jedno koje čekam od novembra, slušam ga dok ovo pišem. Dalji plan od toga nemam, na sve ostalo ce uticati satnica i taj momenat prepuštanja i nadam se spajanja sa publikom. Uvek postoji taj magični momenat kada DJ i publika postanu jedno. Ako se to ne desi, nema žurke. Hernana dugo nisam čuo uživo, ali sam poslušao nekoliko poslednjih podcast-ova i čini mi se da će napraviti dobru žurku. Znam samo da je jedno sigurno, publiku će imati, poznat je ovde.


I za kraj jedno pitanje: Šta bi preporučio mladim DJ-evima kojima ja sada za razliku od tvojih početaka sve dostupno (oprema, diskovi, ploče, internet), šta je to potrebno da bi ste uspeli u Srbiji kao DJ?

Nije ni meni bilo drugacije. Iste stvari su i dalje problem, oprema i ploče su nam teško dostupne. Internet je zato uvek tu, a diskova koliko hoćeš. Uglavnom praznih, retko ko kupuje CD-ove ili izdaje nesto na njima, taj medij umire polako. USB je trenutno najpopularniji, a uskoro će ljudi shvatiti da i mp3 nije toliko dobar. Previše kvaliteta se izgubi u toj kompresiji. Birajte druge formate. Saveta ipak nemam puno, ali se posvećenost, istrajnost i kvalitet uvek isplate. Opuštenost za DJ pultom i sati na podijumu za ples jos više, jer tamo je najlepše.


Nadamo se da vam se intervju sa Kristijanom svideo, a mi vas pozivamo na njegov nastup 27. februara sa Hernan Cattaneom, kao i na Bittersweet žurku 7. marta na kojoj gostuje Job Jobse u beogradskom klubu DOT.