Mesec septembar 1991. godine zapisan je štampanim slovima u istoriji elektronske muzike. Tada je, u zoru techno pokreta devedesetih, svoja vrata otvorio legendarni višespratni klub “Ministry Of Sound“ u Londonu. Legenda o “Ministry Of Sound“ ide ovako nekako...

Sagrađen na mestu napuštene autobuske garaže u ulici 103 Gaunt Street, blizu podzemne stanice Elephant&Castle, pod scenografskim nadahnućem njujorških “pećinskih“ house klubova, “Ministry Of Sound“ je prve večeri imao samo tri stroboskopska svetla i preteća vrata nalik zatvorskima, alkohol se nije točio, a nastupali su opskurni techno i house DJ-evi iz Chicaga. Ali, zvuk... Zvuk je već onda bio nešto posebno. Temelji su postavljeni i usmena predaja se počela širiti da su londonski ljubitelji elektronike dobili specijalan klub u gradu.



Snaga 140 decibela

Bio je to prvi klub sa jednom spratom sagrađenom isključivo za izuzetan kvalitet i snagu zvuka. Ostalo je istorija. “Ministry Of Sound“ ili kraće MOS, danas nije samo “London's No.1 Dance & House Club“, nego i najzvučniji klub u Evropi i svetu, u svakom smislu.

Sa jedne strane, velika popularnost kluba omogućila je brendiranje i pokretanje istoimene diskografske etikete “Ministry Of Sound“ na direktnoj talasnoj dužini sa Ibizom i Miamijem, zaslužne za neke od najboljih godišnjih kompilacija unutar uže ili šire elektronike (kolekcionarima naročito preporučujemo 2001. i 2002.). Sa druge, vlasnicima je dala zapravo da (p)ostanu “connoisseuri“ elektronske muzike i edukuju publiku dovodeći u goste inovatore i eksperimentatore kakvi su Paul Oakenfold, John Digweed, Hernan Cattaneo... radije nego komercijalne DJ-eve.



Konačno, omogućila je postavljanje nagrađivanog, najglasnijeg klupskog zvučnog sistema na svetu od 140 decibela (!!!) koji pumpa muziku prodirući i iz podova. Ilustracije radi, 140 decibela je uporedivo sa zvučnom snagom obližnjeg aviona u poletanju ili pucnjem iz visokokalibarskog oružja pokraj uha onako kao kad je Robert Patrick ispalio metak Stalloneu tik pored glave u “Coplandu“, dakle blizu permanentnog oštećenja sluha. Na 150 decibela sledi puknuće bubnih opni.



MOS pod mus

Upozorenje u vidu plakata na ulazu u centralnu prostoriju kluba o “prekomernom sttepenu glasnoće“, ili engleski “caution: excessive sound levels“, nije zajebancija i neki trik ekstra publiciteta radi. Moglo bi se staviti i upozorenje za epileptičare obzirom na opčaravajući “light show“ "pogodan" za napade, ali esencija kluba ipak je zvučna slika kakva se nigde drugde ne može osetiti, zbog čega je cena upada gotovo 30 funti.

U “Ministry Of Soundu“ ozvučenje je stadionsko. Zvuk je na takt do dva od probijanja zvučnog zida i oseća se u čitavom telu, ne samo ušima. On kreće od vaših peta i polako se penje prema gore do srca koje žari i preskače u otkucaju basa.




Neki stariji partijaner mogao bi dobiti srčani udar ukoliko se čitavo veče odluči zadržati u srcu kluba, tako da je dobro imati sa sobom trezveniju pratnju, nekoga ko će vas odvratiti da baš celu noć provedete na tom mestu, pa makar tamo nastupao progresivni Cattaneo sa kultiviranim čitanjem techna/housea/trancea i maštovitim eksperimentiranjem u njihovoj zvukovnosti kao na remiksu “Are You Awake?“ Kevina Shieldsa sa soundtracka “Izgubljenih u prevodu“.

U svakom slučaju “jednačenje po zvučnosti“ u “Ministry Of Soundu“ je još uvek neverovatno i kad ga iskusite treći put u životu. Stati nasred “excessive sound levelsa“ i prepustiti se podrhtavanju po Richteru u punom jeku više je od klupskog iskustva - ekvivalent imerzivnom trodimenzionalnom doživljaju izvan ovoga sveta u zvučnom smislu. Svaki pravi “clubber“ i partijaner trebao bi jednom posetiti “Ministry Of Sound“. 

 

 

 

Izvor: KlubskaScena