U čuvenom svetu DJ-eva u kome vladaju uglavnom muškarci, razgovarali smo sa nekim novim i nekim već uspostavljenim ženama o životu iza plejera da bi otkrili kako su uspeli da se probiju do uspešne karijere i kako oni danas vide industriju.
 

Helena Hauff

Žena na vrhu svog posla je neponovljiva Helena Hauff, nemački DJ i producent iz Hamburga poznata po elektro, acid tehno i puno žanrova između njih. Počela je da se bavi DJ-ingom u klubu Golden Pudel u Hamburgu 2009. godine, a sada se nastupa na festivalima i klubskim večerima širom sveta, a njen poslednji EP “Have you been there, have you seen it” , izdat je za Ninja Tune. Njen ulaz na muzičku scenu počeo je kao apsolutna opsednutost muzikom. Kao mala snimala je muziku na kasete, pokušavajući da pronađe muziku koja joj se svidela. Kasnije, nakon odlaska u klubove, počela je stalno da miksa i kupuje ploče. " Svi vole muziku, ali mislim da postoji velika razlika između ljudi koji samo slušaju muziku i ljudi koji istražuju muziku mnogo dublje. Onu počinju da rade sa muzikom, bilo na intelektualnom nivou, bilo da prave ili miksuju muziku,a ne samo da je konzumiraju.”

Kao ženski izvođač, Helena je osetila kao da su joj sva vrata uvek otvorena, i na čudan način, ljudi kao da su bili zainteresovani o tome šta ona može da uradi na plejerima. Ali dobiti poštovanje od svih tih ljudi je bilo jako teško. I dalje joj je frustrirajuće kada joj na kraju seta prilaze muškarci, sa neželjenim kritikama, upoređivajući je sa drugim ženskim izvođačima samo zato što imaju “sličnu frizuru”.

Helena, koja je odsutna na socijalnim mrežama, sa sobom ne nosi ni lap top kada putuje, već priča o njenoj konekciji sa muzikom. “Znate sve one ljude koji žele da pronađu sebe i da razviju svoj zvuk? Ja tako nikad nisam razmišljala. U studiju pravim muziku i osećam se divno dok to radim. I to je to. Na kraju svega obožavam da budem sa publikom, jer je to nešto što do doživljavate svi zajedno.

Emily Rawson

Postavljena da na zadivljujućem klizalištu Somerset House-a, za njihova dešavanja pod nazivom Skate Late , ovog meseca da pečat svojim hip-hop i R’n’B bitovima iz 1990-tih i 2000-tih, zajedno sa vizuelnim efektima i hip-hop klizačima, je DJ i preduzetnica Emili Roson. Prvi put je počela da se bavi DJ-ingom sa 17 godina, kada su neki momci koje je poznavala prvi put dobili svoje miksete. Rosonova je tada pokrenula sopstveno hip-hop veče na Univerzitetu u Saseksu, gde je puštala muziku za zagrevanje ljubiteljima Tima Vestvuda, i dok je radila za promotivnu agenciju, stekla iskustvo nastupima po klubovima u Londonu- uključujući i nastupe sa Kanje Vestom. 2011. godine osnovala je Rock the Belles, udruženje žena DJ-eva i Supa Dupa Fly, nedeljno veče hip-hopa 90-tih i 2000-tih, R’n’B i garažne muzike. Rosonova sada takođe vodi festival na Santoriniju, na pomolu je još jedan festival na Ibici, nastupa na Lovebox i Wireless festivalima, i radi na BBC Radiu 1Xtra.

Rosonova ovo smatra dobrim vremenom za žene u DJ-ingu. Dok je odrastala, bilo je jako malo ženskih uzora. Ipak, kroz svoje udruženje videla je uticaj okupljanja žena, pri čemu su mnoge iz njenog tima bivale angažovane i obučavane, nakon što su inspirisane drugim ženama za miksetom, i sada su u stanju da „razbiju na bilo kom događaju“. Primećuje da su neke stvari postale lakše – kao to da više nije potrebno vući naokolo ogromne torbe sa pločama – ali u prošlosti muškarci su se stalno „igrali sa dugmićima na mikseti“ i ta tehnička strana i dalje može biti deo „muškog kluba“. To je ipak nije zaustavilo u usavršavanju tehničke veštine puštanja njenog žanra muzike: „ Kod tehna i hausa, broj bitova u minuti je sličan. Ali kod hip-hopa i R’n’B-ija je veoma raznolik – ako umeš da puštaš hip’hop i R’n’B, možeš da puštaš bilo koju vrstu muzike, jer je ovo najkompleksnije.“

HAAI

Neko ko ove zime takođe nastupa na Skate Late-u je Australijanka Teneil Throssell, poznata pod imenom HAAi, koje je omaž pesmi koju je volela, benda Panbers sa Indonezijske psihodelične kompilacije iz 70-ih. Osim njenog scenskog imena, njena muzika odstupa od meinstrima, a njena noć u Somerset House-u svrstava njene zvukove inspirisane Afrikom, koje ona opisuje kao „veoma psihodelične, frekventne, prilično uzbudljive, stvarno efektne i pod svetskim uticajem – sa daškom tehna“, u isti rang sa zapamćenim izvođenjem Hassan Hajjaj-a koji kombinuje marokansku tradiciju i uličnu kulturu. Nikada nije imala ambiciju da postane DJ – potičući iz ruralnog rudarskog grada u zapadnoj Australiji, prvi put je došla u Veliku Britaniju kao član psihodeličnog benda, koji je bio pod jakim uticajem anatolijske muzike. Dok je „lizala rane“ od njihovog raspada nakon tri godine postojanja, radeći u baru Dalston zatekla je sebe kako u subotu uveče pušta prikupljene ploče. Ujedinivši muziku koju stvarno voli sa više mejnstrim materijalom koji je već bio puštan ovde, naučila je kako da „pomogne publici da igra uz različitu muziku“. Iako je još uvek pretežno puštala „čudne afričke“ numere na vinilu, angažovana je za svirku u Fonoksu, koji se zatim pretvorio u stalnu rezidenciju.

Od tada je njena karijera uznapredovala, nastupala je na događajima kao što su Printworks sa Chemical Brothers, i na festivalima poput Bestival-a, gde se ističe zajednički nastup sa The Black Madonna na Sunfall-u u južnom Londonu. Iako je prilično nesmetano postala istaknuta, priznaje da je kao tinejdžerka uvek smatrala da je DJ-ing „nešto za dečake“ i da je od tada bila u „jako puno situacija gde su ljudi mislili da sam devojka DJ-a“. Ali takođe vidi da se balans menja i da su naročito u poslednje dve godine „žene stvarno dobile svoju priliku da zasijaju“. Za Throssell, presudna je bila prilika da nauči kroz pokušaje i greške: „Jedna stvar je biti DJ u spavaćoj sobi, a druga želeti i nastupati u klubovima. Išlo mi je u korist to što sam se probila u malom baru sa jakom komercijalnom publikom, pokušavajući da puštam čudnu muziku. Naučila sam da sve usrećim ali da ostane zanimljivo.“ Takođe je optimistična po pitanju elektronske muzičke scene uopšte: „Mislili smo da je klabing pomalo ugrožen a sa tim uvek postoji malo pobune. Organizovano je jako puno žurki samo kako bi se borilo protiv uzroka. Čini mi se da je to ponovo vratilo dens muziku kao nešto pozitivno.“ Kaže da će poslednja prepreka biti videti starije žene koje ostaju u ovoj industriji. Iako su muški umetnici, kojima se Throssell divi poput Andrew Weatherall, u petoj deceniji života, većina visoko rangiranih ženskih umetnika je duplo mlađe.

Hannah Wants

 

Hannah Wants, iako u prošlom životu profesionalna fudbalerka iz Birmingema, upala je na elektronsku muzičku scenu na obalama zloglasnog Belog ostrva, iako navodi svoju ljubav prema beizlajnu čvrsto ukorenjenom u njenom rodnom gradu, koji informiše o muzici jako orijentisanoj ka basu, haus muzici pod uticajem garažnog zvuka i tehno muzici koju sada pušta i pravi. Posle nastupa na nekoliko besplatnih svirki u Birmingemu, na leto 2010. otišla je na Ibicu i dobila veliku šansu za probijanje kada je tražena da zameni DJ-a u Es Paradis-u. Wants je 2014. proglašena za najboljeg novootkrivenog DJ-a na dodeli DJ Mag nagrada, i postala Mixmag-ov najbolji novootkriveni DJ i zvezda godine. 2015. lansirala je svoj brend „What Hannah Wants“ (sada pod nazivom „Play“) omogućivši joj da kreira sopstvene prodajne turneje, da lično bira događaje, poput Ibiza Rocks i The Warehouse Project u Mančesteru, DJ-eve i da učestvuje u produkciji: „Dolazim iz andergraund rejv okruženja, tako da volim da izaberem sirove događaje i DJ-eve čiji sam strastveni obožavalac. Imajući svoj sopstveni brend mi samo daje malo veće pravo glasa.“ Iako Wants nikada nije doživela nikakvu vrstu diskriminacije tokom svog napredovanja – zapravo je i našla okruženje koje ju je podržalo kada je prvi put nastupala na lokalnoj sceni – od kako je nadmašila neke muškarce koji još uvek nastupaju na tim lokalnim događajima, videla je neke negativne reakcije. Prošle godine, objava da je jedna od njenih pesama slična nekoj drugoj postala je viralna. Iako nije bilo dokaza o plagijatu, nastupajuće onlajn napadanje bilo je jedno od najtežih momenata u njenoj karijeri: „Ljudi su govorili –„ubij se“. Bilo je jednostavno užasno.“ Štaviše, incidenti sa plagijatima od strane muškaraca su u istom trenutku dobijali minimalnu pažnju, što je podstaklo onlajn muzički časopis Resident Advisor da napiše komentar na ovaj problem. Iako prethodno nije volela da priča o svom polu, sada vidi da je diskriminacija još uvek problem: „Dosta ljudi koji su mene diskriminisali bili su muškarci koji su ostali na istom mestu na kojem su bili i pre 10 godina, i mrze to što sam ja sada uspešna. Ali ne, to me ne zaustavlja i ne umanjuje moju energiju. To me čini još podstaknutijom i jedno veliko „j***** se“ za njih.“

Nakon pauze iz zdravstvenih razloga, Hannah je upravo završila mini turneju po Velikoj Britaniji i sada planira svoje sledeće nastupe za 2018., uključujući i mesec dana u SAD-u i datum u martu na Ministry of Sound-u.

Charlotte De Witte

 

Charlotte, sa svojih 25 godina, česti headliner u svojoj rodnoj Belgiji, već je proputovala kontinente radeći svuda, od podrumskih rejvova to neverovatnih festivala na ogromnim binama, donoseći svoj zaštitni mračni i agresvni zvuk.

Započela je svoju karijeru pod pseudonimom njenog alter-ega “Raving George”, koji je izabrala da bi izbegla stereotipna “očekivanja” od jednog ženskog izvođača. Ali sada misli da se dosta toga promenilo. “ Žene su više prihvaćene i mislim da se ljudima menja mišljenje o ženama. Ako čuju reč ženski DJ, ne zamišljaju nekoga u bikiniju igrajući seksi, jer ako ukucate ženski DJ u google pretraživaču upravo to će vam izaći. ”Posebno, u žanru muzike u kojem se pronašla, morate se dokazati kako bi bili prihvaćeni. “ Mislim da ako želite da se probijete na tehno scenu, morate se dokazati da ste vredni za scenu. Da zapravo znate da miksujete i producirate muziku. Ako radite samo preko leta u baru na Tajlandu za turiste, nije ni bitno da li radite ili ne.”
Danas ona koristi svoje ime i prezime. “Ne želim da se krijem iza svog muškog alter-ega više. Ovo je ko sam ja i šta radim.”

UMFANG

Još jedna od ženskih izvođača koje žele da osveže muzičku scenu, jeste DJ i producent UMFANG, takođe poznata pod imenom Emma Olson. Rođena je u Bronksu i odrasla u Kanzasu. Nakon njenog debija u Berhainu u Berlinu 2016. godine, Olson ko kreirala je kolektiv pod nazivom “Discwoman”, i trenutno je rezident DJ u Bosa Nova Civic klubu, sa njenom “Technofeminism” večeri u Nju Jorku. Olson takođe oseća optimizam o pravcu industrije. “Mislim da žene koje su se godinama krile napokon mogu da isplivaju na scenu, što je super uzbudljivo.” Ali i dalje misli da je jako teško napraviti balans između polova. “Količina vernosti koju ljudi imaju prema muškarcima i njihovim sposobnostima je jako veća nego prema ženama.” Iako priznaje da mnogi izvođači ne žele da se fokusiraju na svoj pol,  naglašava da to može biti problematično. “ Mislim da mnogi slikari pričaju o ovome - neki umetnici se frustriraju činjenicom da moraju da pričaju o svom identitetu koji se nalaze u njihovim radovima. Ako ste u politici, nezaobilazna činjenica je da možete pomoći drugim ljudima tako što ćete izneti svoje mišljenje. Ako to kriete i samo želite da svi problemi nestanu, tako ne pomažete nikome.”

Pieces Of Juno

Norveška “Pieces of Juno”, rođena je kao Kine Sandaek Jansen. Ona je jedinstvena umetnica sa pozadinom instrumentalne muzike. Pored toga što ima svoj solo projekat, gde je izdala svoj debi album “Kalopsia” u 2017. godini, ona je takođe jedan od osnimvača izdavačke kuće i kreativnog kolektiva KOSO, koji okuplja izvođače iz sveta filma i muzike, ciljajući da osvesti ljude o nečemu što oni posmatraju kao neravnomerni raspored u kulturi. Jensen oseća da stvaranjem sigurnih prostora gde će žene moći da stvaraju pozitivan način da se promeni industrija. “Trudimo se da dovedemo što više žena možemo kako bi ih uključili u proces stvaranja nečega i to zajedničkim putem, zato što svi doživljavamo činjenicu da smo diskreditovani i odbačeni u našem poslu. Sve to zajedno pokušavamo da prevaziđemo i promenimo.”


Izvor: www.independent.co.uk