Kada rejv postane terapija – ples kao savremeni ritual isceljenja!

Može li rejv biti više od običnog noćnog izlaska?

Članak objavljen u „The Independent“ pokreće pitanje elektronske muzike i plesnog podijuma kao prostora za emocionalno rasterećenje, mentalnu ravnotežu i savremenog wellnessa.

Dorothy Herson deli svoje lično iskustvo pronalaženja oblika mentalnog i emocionalnog isceljenja kroz elektronsku muziku. Nakon godina borbe sa anksioznošću, bipolarnim poremećajem i PTSP-om, u početku je bila skeptična prema klupskoj kulturi, ali je njen prvi rejv promenio njenu perspektivu. Euforija, osećaj zajedništva i jasnoća koje je doživela krećući se uz ritam ohrabrili su je da se redovno vraća takvim iskustvima.

U tekstu ona opisuje kako su ples, ponavljajući ritam i kolektivna energija doveli do stanja sličnog meditaciji, sa smanjenom anksioznošću i osećajem oslobođenja. Autorka navodi da muzika i pokret mogu stimulisati lučenje hormona sreće, ali i stvoriti bezbedan prostor za izražavanje emocija bez pritiska nastupa ili društvenih očekivanja.

Ovo iskustvo je dovelo do njihovih sopstvenih projekata, kao što su Sacred Raving Circles, dok se slični događaji sve više nazivaju „techno therapy sessions“ ili „healing jams“. Rejv se sve više posmatra kao savremeni ritual zajedništva i brige o mentalnom zdravlju, a ne samo kao noćni izlazak. Izvor: The Independent.

Bez dress koda, bez hijerarhije, bez ego scene

Slični koncepti prisutni su i u Hrvatskoj od programa svesnog plesa i ličnog razvoja na Flows i Sinergia festivalima, do inicijativa poput Kholo Sessions i Ecstatic Dance Croatia, gde se elektronska muzika koristi kao alat za prisutnost, telo i unutarnju ravnotežu. Sve to potvrđuje da klupska kultura danas sve češće izlazi iz okvira noći i prerasta u prostor isceljenja, povezanosti i kolektivnog disanja u ritmu.

Za razliku od klasičnog clubbinga , koji je često usmeren na izlaske, konzumiranje i društveni status, rejv se u ovom kontekstu vraća svojim izvornim korenima kao kolektivno iskustvo, fizičko izražavanje i osećaj pripadnosti. Nema dress koda, nema hijerarhije, nema ego scene. Plesni podijum postaje horizontalni prostor u kome su svi učesnici jednaki, povezani ritmom i prisustvom u trenutku.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Conscious Partying × Soul-Led Inner Work | Jess Miller (@sacredraving)

IZVOR: Klubskascena.hr