Pyramid festival :: Najveća nagrada nam je kada neko ode kući i sledeće godine dovede svoje prijatelje!

Pyramid Festival je za relativno kratko vreme postao jedan od najupečatljivijih i najautentičnijih festivala elektronske muzike u regionu.

Ono što ga izdvaja nije samo lineup, već i lokacija, umetnički identitet, zajednica koju okuplja i celokupno iskustvo koje pruža posetiocima.

Upravo zato želeli bismo da kroz ovaj intervju našim čitaocima približimo priču koja stoji iza festivala – od samih početaka, preko razvoja ideje i organizacije, pa sve do budućih planova.

Kako je nastala ideja o Pyramid Festivalu? Kako je izgledao sam početak i kada ste prvi put došli na ideju da napravite festival na Rtnju? Da li je od samog početka postojala jasna vizija kakav festival želite da izgradite ili se ona i dalje razvija? Koliko se prvobitna ideja razlikuje od Pyramid Festivala kakav danas poznajemo?

Srđan Zdravković, direktor festivala:

Pyramid nije nastao iz poslovnog plana niti iz želje da napravimo još jedan festival. Nastao je iz jednog osećaja koji smo godinama nosili sa sobom. Dovoljan je bio jedan san i pravi ljudi u ekipi da u taj san zajedno poverujemo. I evo nas sada ovde. Rtanj je bio mesto o kom smo svi znali mnogo i voleli priču o njemu. Prvi dolazak ostavio je utisak – ovde postoji neka energija koju je teško objasniti, ali je lako osetiti. U jednom trenutku shvatili smo da festival ne treba da bude razlog zbog kog ljudi dolaze na Rtanj, već način da upoznaju ovo mesto.

Vizija je od početka bila veoma jasna. Nikada nismo želeli festival koji će se pamtiti samo po velikim imenima. Želeli smo da ljudi pamte kako su se osećali i da taj osećaj prenesi u svakodnevni život. Naravno, način na koji danas ostvarujemo tu viziju mnogo je razvijeniji nego prve godine. Naučili smo mnogo, napravili mnogo grešaka, ali mislim da je srž ostala potpuno ista.
Pyramid danas izgleda mnogo bliže onome što smo zamišljali pre nekoliko godina, ali iskreno verujem da je još uvek na početku svog puta. Ovo nije projekat koji ima konačan oblik. On raste zajedno sa ljudima koji ga stvaraju.

Zašto baš Rtanj? Kako je doneta odluka da upravo Rtanj postane dom Pyramid Festivala? Da li ste razmatrali i druge lokacije? Šta Rtanj ima što nijedna druga lokacija nije mogla da vam pruži?

Srđan Zdravković:

Razmatrali smo razne lokacije. Tara, Zlatibor, Stara planina, Fruška gora… Sve imaju svoju lepotu. Ali nijedno mesto nije imalo ono što ima Rtanj. Ovde priroda nije kulisa. Ona je glavni domaćin. Ne možeš da dođeš na Rtanj i da ga posmatraš samo kao lokaciju za događaj. Vrlo brzo shvatiš da moraš da se prilagodiš njemu, a ne on tebi.
Mislim da upravo zbog toga Pyramid danas ima identitet koji ljudi odmah prepoznaju. Da smo festival napravili bilo gde drugde, verovatno bismo imali dobar događaj. Ali ne bismo imali Pyramid.

Dragana Katić, direktorka održivosti:

Rtanj nije scenografija koju smo unajmili, on je prijatelj s kojim moramo da poštujemo pravila igre. Kada odabereš planinu ovakve lepote i posebnosti za dom festivala, preuzimaš i obavezu da je čuvaš, jer bez tog ekosistema nema ni Pyramid sela. Za mene to znači da svaka odluka o infrastrukturi prolazi kroz pitanje – kako ovo utiče na zemljište, vodotokove, biljni i životinjski svet oko nas. Autentičnost festivala počinje od toga da planina posle nas izgleda kao da nikada nismo bili tu.

Treće izdanje festivala. Ove godine organizujete treće izdanje. Da li imate osećaj da je Pyramid sada konačno pronašao svoj identitet? Šta ste naučili tokom prve dve godine? Šta će posetioci ove godine primetiti kao najveći iskorak?

Srđan Zdravković:

Ljudi često kažu da se treća godina najviše oseti. Mislim da su u pravu. Prve godine dokazujete sebi da je ideja moguća. Druge godine pokazujete publici da nije bila slučajnost. Treće godine počinjete da gradite tradiciju. Najveća lekcija za nas bila je da ne jurimo rast po svaku cenu. Danas mnogo bolje razumemo šta Pyramid jeste, ali još važnije – šta nije.
Ove godine ljudi će pre svega primetiti da je festival postao celina. Sve je povezanije. Muzika, umetnost, prostor, radionice, Pyramid Village… više ne postoje kao odvojeni delovi programa, već kao jedno iskustvo. Mislim da će upravo to biti najveća razlika.

Pyramid nije samo muzički festival. Kada ste odlučili da festival razvijate kao spoj muzike, umetnosti, radionica, prirode i zajednice? Koliko vam je važno da ljudi sa festivala ponesu iskustvo? Šta biste izdvojili kao najveću vrednost Pyramid Festivala?

Srđan Zdravković:

Nikada nismo razmišljali da napravimo festival na koji će ljudi doći samo da pogledaju nastup i odu kući. Muzika okuplja ljude, ali ljudi ostaju zbog svega što se događa između nastupa. Najlepše stvari na Pyramidu često nisu u programu. To je razgovor sa nepoznatom osobom u četiri ujutru. Izlazak sunca. Radionica na kojoj upoznaš sebe malo bolje. Trenutak kada shvatiš da ti telefon stoji u džepu satima jer ti nije potreban.
Najveća vrednost Pyramida je zajednica. To nije publika. To su ljudi koji se svake godine vraćaju zato što ovde osećaju da pripadaju.

Dragana Katić:

Spoj sa prirodom nikad nije bio dodatak festivalu, već njegov temelj. Kada organizuješ nešto na mestu poput Rtnja, priroda automatski postaje sagovornik u svakoj odluci. Važno nam je da ljudi sa festivala ne ponesu samo sećanje na nastupe, već i osećaj da su bili deo nečega većeg od nas samih. Najveću vrednost Pyramida vidim upravo u toj ravnoteži – da može da bude mesto slobode, muzike i zajednice, a da pritom ne uzima više nego što vraća prirodi koja ga ugošćava.

Programski tim i odabir izvođača. Kako izgleda proces biranja izvođača? Da li vam je važnije veliko ime ili izvođač koji se uklapa u atmosferu festivala? Da li postoji izvođač kojeg priželjkujete?

Srđan Zdravković:

Lineup počinje da nastaje gotovo čim se prethodni festival završi. Naravno da je lepo imati velika imena, ali nama to nikada nije bio cilj sam po sebi. Ako izvođač ne razume energiju prostora i publike, njegovo ime ne mora da znači mnogo. Mnogo puta smo birali manje poznate umetnike koji su napravili nastupe o kojima ljudi pričaju godinama.

Na kraju ovde izvođači postaju deo zajednice, tako da su nam neki artisti postali standardni gosti zajedno sa svojim porodicama i prijateljima. Naravno da postoji lista umetnika koje sanjamo da jednog dana dovedemo, ali više od toga želimo da svaki umetnik koji dođe kaže da je Pyramid jedno od najlepših iskustava u njegovoj karijeri.

Art, scenografija i vizuelni identitet. Koliko pažnje posvećujete scenografiji, umetničkim instalacijama i vizuelnom identitetu? Kako nastaje izgled bina? Koliko umetnika učestvuje?

Aleksandra Petković, art direktorka festivala:

Scenografiji, instalacijama i vizuelnom identitetu posvećuje se ogromna pažnja. Potrebno je provesti mnogo vremena na festivalskoj zemlji i osmisliti kako da se prirodan izgled ne naruši, već da se pažljivo naglasi. Priroda je najveći umetnik i često nas vodi ideja da je manje zapravo više. Naš vizuelni pravac „Slavdelic“ predstavlja spoj tradicionalnih ornamenata i motiva sa srpskih ćilima sa savremenom psihodeličnom estetikom. Svaka edicija ima svoju temu. Prošle godine to je bilo KOLO, ove godine SOVRA. Iz te teme razvijaju se scenografija, instalacije i čitav festivalski prostor. Ovaj svet ne stvara jedna osoba. Gradi ga čitava zajednica umetnika i kreativaca koji zajedno uče, eksperimentišu i stvaraju na samom terenu.

Organizacija festivala. Koliko ljudi danas stoji iza Pyramid Festivala? Koliko traje organizacija jednog izdanja?

Srđan Zdravković:

Tokom festivala kroz organizaciju prođe nekoliko stotina ljudi. Imamo mali core tim koji radi tokom cele godine, a kako se festival približava priključuju nam se produkcija, umetnici, izvođači radionica, volonteri, lokalna zajednica i brojni partneri. Praktično, čim završimo jedno izdanje, već sledeće nedelje počinju razgovori o narednom. Kod nas uglavnom ne postoji pauza. Postoji samo promena fokusa.

Izazovi organizacije. Koji su najveći izazovi organizacije festivala na Rtnju? Da li postoji situacija koju nikada nećete zaboraviti?

Srđan Zdravković:

Na Rtnju ništa nije jednostavno. Svaki kabl, svaka daska, svaki litar vode prvo mora da se promisli a onda i da stigne do sela. Ali najveći izazov nije logistika. Najveći izazov je sačuvati razlog zbog kog si sve ovo počeo. Lako je napraviti kompromis zarad lakšeg puta. Mnogo je teže ostati veran ideji. Najviše pamtim trenutke kada se ceo tim, posle meseci rada, okupi pred otvaranje i pogleda selo koje je nekoliko nedelja ranije bilo prazna livada. To je osećaj koji se ne može opisati.

Dragana Katić:

Organizovati festival u prirodi znači da svaki korak mora da se planira sa mišlju na to šta ostavljamo iza sebe. Zato smo izgradili kompostne toalete, biofiltere za prečišćavanje otpadnih voda i sistem u kojem gotovo svaka konstrukcija dobija novi život iz godine u godinu. Najteže je uskladiti brzinu produkcije sa strpljenjem koje održivost zahteva. Ali upravo u tome vidimo smisao svega što radimo.

Festivalska industrija. Kako danas gledate na festivalsku scenu u Srbiji i regionu?

Srđan Zdravković:

Mislim da nikada nije bilo više festivala, ali ni teže organizovati ih. Troškovi rastu iz godine u godinu. Publika ima sve više izbora. Ponuda je ogromna. Ipak, mislim da je ovo dobar trenutak za autentične festivale. Ljudi više ne traže samo događaj. Traže osećaj. To je prostor u kojem Pyramid želi da raste. Voleo bih da nezavisni festivali dobiju veću podršku zajednice, jer upravo oni donose najveću raznolikost i razvijaju kulturnu scenu.

Publika Pyramid Festivala. Ko danas dolazi na Pyramid Festival?

Srđan Zdravković:

To je možda najlepši deo cele priče. Na jednom mestu sretnu se ljudi iz više od trideset zemalja, potpuno različitih godina, profesija i kultura. I vrlo brzo zaboraviš ko je odakle. Ostane samo zajednica. Sve više stranaca dolazi upravo zbog toga što Pyramid nije masovan festival. Dolaze jer traže iskustvo koje ne mogu da pronađu na velikim komercijalnim događajima. A najveća nagrada nam je kada neko ode kući i sledeće godine dovede svoje prijatelje. Uglavnom bila nam je i beba sa manje od godinu dana i bila je i baka od preko 90 godina u istom danu.

Ograničen kapacitet festivala. Da li ste razmišljali o značajnom povećanju kapaciteta?

Srđan Zdravković:

Naravno da razmišljamo o rastu. Ali rast nije isto što i broj ljudi. Za nas je uspeh da svake godine iskustvo bude bolje. Ako jednog dana budemo morali da biramo između većeg kapaciteta i onoga zbog čega ljudi vole Pyramid, uvek ćemo izabrati ovo drugo. Ujedno se i adaptiramo na promene tako da kada prirodno dođemo do nekog većeg rasta, rašćemo i mi uporedo.

Dragana Katić:

Granica kapaciteta nije samo pitanje atmosfere, već realna granica nosivosti terena. Svaki dodatni posetilac znači dodatnu potrošnju vode, dodatni otpad i dodatni pritisak na zemljište. Postoji tačka preko koje bismo prestali da budemo festival koji čuva prirodu i postali festival koji je iscrpljuje. Tu granicu ne želimo da pređemo.

Šta nas očekuje ove godine? Po čemu će ovogodišnje izdanje biti posebno?

Srđan Zdravković:

Ovogodišnja tema nosi naziv SOVRA. To je poziv ljudima da sednu za isti sto, podele hranu, priče, muziku i vreme. Mislim da danas, kada smo svi stalno povezani, a često usamljeni, upravo to postaje najveći luksuz. Biće mnogo noviteta koje još nismo otkrili. Ali najvažnije iznenađenje neće biti scenografija ili lineup. Biće ljudi koje ćete upoznati. To je ono što se na Pyramidu najduže pamti. Ako dolazite prvi put, dođite otvorenog srca. Sve ostalo će se dogoditi samo.

Pogled u budućnost. Gde vidite Pyramid za pet ili deset godina?

Srđan Zdravković:

Voleo bih da jednog dana, kada neko u Evropi pomene Srbiju i festivalsku kulturu, Pyramid bude jedno od prvih imena koje će ljudi izgovoriti. Ne zato što je najveći. Već zato što je ostao svoj. Želim da Pyramid bude mesto na kojem će ljudi dovoditi svoju decu, prijatelje i porodice. Festival koji traje sedam dana, ali utiče na ljude mnogo duže. Ako uspemo da sačuvamo iskrenost zbog koje je nastao, onda ćemo ostvariti mnogo više od uspešnog festivala. Napravićemo zajednicu koja traje.

Dragana Katić:

Volela bih da Pyramid bude prepoznat kao festival koji svoj ekološki otisak meri, objavljuje i svake godine smanjuje. Najveći uspeh za mene biće ako ljudi zahvaljujući iskustvu na Pyramidu promene način na koji se odnose prema prirodi i kada se vrate svojim kućama.

Za kraj…Ako biste morali da izdvojite jedan trenutak koji najbolje opisuje zašto ste sve ovo započeli – koji bi to bio?

Srđan Zdravković:

To je zalazak. Muzika je tiša. Ljudi sede po travi, ćute, grle se ili razgovaraju sa potpunim strancima kao da se poznaju ceo život. Ne staje u reči taj momenat u selu. Pogledam oko sebe i vidim da je mnogo ljudi zajedno, beza tenzije, nema žurbe, nema potrebe da bilo ko bude nešto što nije. Tada shvatim da festival više nije samo organizacija. Postao je Mi. I mislim da je upravo to najveći uspeh koji jedan organizator može da doživi. Sve što smo gradili svih ovih godina stalo je u taj jedan trenutak.

Hvala na sjajnim odgovorima ekipi iz Pyramid Festivala ( Srđan Zdravković – direktor festivala, Dragana Katić – direktorka održivosti, Aleksandra Petković – art direktorka festivala), a mi se vidimo na Rtnju od 3. do 9. avgusta.

Ulaznica je sve manje i manje i možete ih obezbediti klikom ovde.