Zašto nam muzika izaziva jezu? Nauka otkriva zašto osećamo peckanje na žurkama i festivalima!

Fenomen frissona pokazuje da muzika i emocije govore istim jezikom, posebno na plesnom podijumu.

Da li ste se ikada naježili dok slušate svoju omiljenu traku? Ako jeste, vaš mozak ima posebnu veštinu koja premošćuje jaz između zvuka i osećaja. Ovaj fenomen se naziva frisson (francuska reč za „peckanje“) i javlja se kao fizička reakcija na snažno emocionalno iskustvo. To je kao talas koji prolazi kroz vaše telo, često kada traka pogodi pravo u centar.

Studija objavljena u časopisu „Social Cognitive and Affective Neuroscience“ pokazuje da ljudi koji osećaju jezu imaju veću povezanost između delova mozga odgovornih za zvuk i onih koji kontrolišu emocije. Drugim rečima, njihov mozak čita zvuk i emocije istim jezikom. Frisson može biti još jači ako je traka povezana sa važnim uspomenama, kao što su prva ljubav, poseban festival, nezaboravan trenutak sa putovanja. Zato ponekad samo jedan takt može da evocira zalazak sunca, glas voljene osobe ili poseban izlazak sunca.

Naučnici to nazivaju „orgazam kože“, a javlja se kada muzika iznenadi mozak naglim promenama tempa, melodije ili emocija tokom izvođenja. To izaziva iznenadno oslobađanje dopamina, neurotransmitera povezanog sa zadovoljstvom, što izaziva taj intenzivan, gotovo euforičan osećaj.

Muzička dinamika i jačina zvuka takođe igraju važnu ulogu. Dramatične pauze, nagli ulazi ili iznenadne promene ritma pojačavaju efekat, dok snažan zvuk dodatno aktivira mozak. Zato mnogi ljudi pamte određene koncerte i nastupe ne samo zbog muzike, već i zbog onih trenutaka kada se naježete i osećate se kao deo nečeg većeg.

Frisson nije nešto što se uvek može prizvati po potrebi. Dolazi kada ga najmanje očekujemo – u sobi sa slušalicama, usred velike festivalske bine ili na maloj žurci u zoru. Ali kada se desi, podseća nas zašto ne samo da slušamo muziku, već je osećamo.

IZVOR: Klubskascena.hr