ČOVEK I PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE – KRATKA ISTORIJA DUGOG PRIJATELJSTVA

 ČOVEK I PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE – KRATKA ISTORIJA DUGOG PRIJATELJSTVA

 

Naša želja i potreba za konzumiranjem psihoaktivnih supstanci seže nekoliko hiljada godina unazad. Gledajući kroz istoriju, barem onu poznatiju, navedene supstance sve su raznovrsnije i u sve široj upotrebi.

Koristili su ih sveštenici za vreme ceremonija, proroci, vračevi, vojnici, a danas ih koristimo gotovo svi. Prisetimo se kofeina ili nikotina. Da, kofein je definisan kao droga jer deluje na centralni nervni sistem i pojačava stanje budnosti (iako ne deluje tako brzo kao što većina ‘kafopija’ misli). Kad su u pitanju ostale droge, svakako ćemo spomenuti one najpopularnije. Nema mnogo civilizovanih ljudi koji nisu videli ili barem čuli za marihuanu, kokain, heroin, LSD, ecstasy, amfetamine i ostale narkotike.

Istorijski zapisi o konzumiranju psihoaktivnih supstanci stari su preko 5000 godina, a postoje i arheološki nalazi stari čak 10 hiljada godina, što nam govori o tome da konzumacija istih i nije baš nov fenomen. Poriv za promenom stanja svesti nemaju samo ljudi. Poznat je veliki broj životinjskih vrsta koje konzumiraju psihoaktivne biljke i plodove, fermentisano voće, pa čak i druge životinje, te na taj način postaju intoksicirane.

Kako je sve počelo, iz kog razloga i otkud nam potreba za promenom svesti, pitanja su na koje možemo dati odgovor, bar donekle.

POČECI NAMERNE PROMENE SVESTI

Kompleksnost etiologije zavisnosti uzrokovana je suprotnim stavovima oko problema koje zavisnost donosi. Naši su preci razvili snažnije supstance koje brže deluju, što se pre nekoliko stotina godina počelo zloupotrebljavati. Nažalost, u to vreme nisu znali razorna svojstva pojedinih droga, a simptomi obolevanja usled konzumiranja istih, bili su prava enigma. Već u 17. stoleću započeta je rasprava o današnjem konceptu zavisnosti.

Kako je sve počelo? Činjenica da smo nekad bili lovci/sakupljači jasno nam govori da je čovek već odavno poznavao svojstva onoga što skuplja. Dokaz tome su Aboridžini, Amazonski Indijanci ili Bušmani iz pustinje Kalahari. Oni su vešto i ljubomorno čuvali i prenosili tajna znanja o svojstvima biljaka koje su rasle oko njih. Još jedan konkretan dokaz je Ötzi, poznatiji kao Ledeni čovek, koji je ime dobio prema Ötztalskim Alpima gde je pronađen. Gospodin Ötzi je mumija stara oko 3500 godina, a uz veliki broj predmeta koje je imao uz sebe, pronađena je i prava mala apoteka u kojoj je držao gljive sa antibakterijskim i hemostatičkim svojstvima.

 

 

AFRIKA

Još jedan zanimljiv dokaz su drevni etiopski sveštenici koji su verovatno prvi konzumenti kafe. Naime, posmatrajući živahno ponašanje koza nakon što su pasle lišće s drveća kafe, sveštenici su shvatili ‘magično’ svojstvo ove biljke. Njene su plodove kuvali i pržili, a napitak im je omogućavao budnost tokom cele noći kada su vršili obrede i molili se.

Najpoznatija psihoaktivna supstanca u Africi je Bwitists, koji se dobija od kore Iboge. Drevni su Egipćani prilikom verskih obreda koristili ljiljan, a dokazano je kako su uveliko gutali i psilocibinske gljive u obliku kojih su izrađivali Bele krune, Trostruke krune i Atef krune.

 

 

SEVERNA I JUŽNA AMERIKA

Psihoaktivne supstance odigrale su veliku ulogu u duhovnim praksama većine američkih kultura. Prva severnoamerička droga bio je kaktus naziva ‘Peyote (Lophophora williamsii)’. Dokazano je kako je nomadsko pleme prerijskih indijanaca ‘Kiowa’ koristilo ovaj kaktus pri raznim ritualima. Asteci su bili alkoholičarski tipovi pa su većinom konzumirali napitak pod imenom ‘Pulque’, a nije im stran bio ni duvan, psilocibinske gljive i psihoaktivna biljka ‘Salvia divinorum’. Izgleda da su drevni Asteci bili zaista inovativni kad je u pitanju menjanje svesti, a ko zna šta bi nas još naučili da nije bilo Cortésa i njegovih konkvistadora.

Autohtoni narodi Južne Amerike takođe su poznati po širokoj paleti psihoaktivnih supstanci. Među narodima koji su živeli u amazonskim prašumama na području današnjeg Peruua, poznata je bila biljka ‘Ayahuasca’, a često su koristili i duvan sa ogromnom postotkom nikotina (Nicotiana rustica).

Ovde ćemo samo spomenuti i rastafarijanizam i ‘Svetu biljku’, ali o njoj ionako znamo mnogo.

 

 

Biljka Tatula (Datura wrightii) sveta je nekim narodima Južne Amerike, a koristi se u ceremonijama i ‘Prelaznim obredima’ (odlazak u drugu grupu ili promena društvenog sloja). Kada bi dečak navršio osam godina, majka bi mu dala napitak od spomenute biljke. To bi bio test duhovne zrelosti, a ko bi ga preživio, postao bi muškarac. Takođe, pili su ga za vreme stresnih situacija. Ovde ne mislimo na stres sa kakvim se danas susrećemo, nego situacije kada se nađete oči u oči sa jaguarom, crnim kajmanom ili nekim drugim susedom iz prašume.

AZIJA

Autohntoni narodi Sibira (od kojih je posuđen naziv ‘Šaman’) koristili su gljivu muharu kao psihoaktivnu supstancu. U Hinduizmu često su se koristili tatula i kanabis, iako neki izvori navode kako korištenje tatule nije uobičajeno jer je ‘nepredvidiva’. Može uzrokovati obamrlost, potpunu konfuziju i konfabulaciju.

U Vedama se spominje i drevno piće ‘Soma’ koje ima jednake učinke kao i ostale ritualne supstance. Soma se u himnama Rig-vede glorificira kao treće najznačajnije božanstvo — posle Indre i Agnija. Posvećena joj je čitava deveta knjiga Rig vede. Neki autori smatraju da je ‘Soma’ zapravo gljiva muhara.

 

EVROPA

Došao je trenutak kada ćemo vas upoznati s kulturom korištenja psihoaktivnih supstanci kod naših evropskih prarođaka. Odmah ćemo preći na stvar, alkoholisali su se, jeli su gljive i pušili marihuanu.

Fermentirani med, poznat kao medovina, verojatno je najstariji alkoholni napitak ikada. Medovina je uveliko konzumirana u egejskoj civilizaciji, a preteča je vina.

Dačani su bili poznati po inhalaciji kanabisa u verskim i ostalim važnim obredima. Dokaz tome je spaljeno seme kanabisa koje je pronađeno u glinenim posudama u grobnicama i drevnim svetištima. Takođe, na mnogo mesta spominju se vrhovni sveštenici koji su razgovarali sa bogovima i odlazili u dimu. Kako je pisao Herodot, sveštenici su se zvali ‘kap-no-batai’, što bi u prevodu sa dačanskog značilo, ‘oni koji hodaju u oblacima’.

Slovenski i baltički narodi bili su poznati po konzumaciji gljiva i njihovoj upotrebi pri medicini, kulinarstvu i ostalim delatnostima. Jeli su psilocibinske gljive i ostale vrste koje su sadržavale muskimol.

 

OKEANIJA

Dugo se smatralo kako starosedelački australijski narodi nisu koristili nikakve psihoaktivne supstance, što je bilo nelogično sa obzirom na stepen aboridžinskog šamanizma.

U novije vreme spominje se sastojak ‘Pitcheri’ koji ima slično delovanje kao koka. ‘Pitcheri’ se dobija od kore drveta ‘Duboisia myoporoides’. Nema nikakvih dokaza da su Maori koristili ikakve psihoaktivne supstance, osim nekoliko vrsta kafe. Ali drevni stanovnici Papua Nove Gvineje voleli su gutati različite vrste psihodeličnih gljiva.

 

FREUD: ”DROGE SU ZAMIJENILE MASTURBACIJU”

Abnormalno konzumiranje psihoaktivih supstanci opisano je u razdoblju antike. Uz Aleksandra Velikog često se spominju godine teškog pijančenja. Aristotel je upozoravao kako alkohol loše utiče na trudnice i plod. Rimski fizičar Celzo alkoholizam je smatrao bolešću.

Kolonijalno razdoblje, industrijska revolucija i međunarodna trgovina glavni su uzroci zavisnosti koja je već tada postala globalni zdravstveni problem. U 18. stoleću problem zavisnosti o opijumu prepoznat je od strane čelnika Kine koji su zabranili prodaju i upotrebu ove droge. U Evropi su radničke klase bile izložene alkoholizmu, a počinju se razvijati različite naučne discipline koje su se suočavale sa ovim problemom.

Utemeljitelj psihoanalize Sigmund Freud u jednom je pismu 1897. godine napisao kako je ‘masturbacija ogromna navika i iskonska zavisnost, ali u poslednje vreme ljudi je menjaju sa alkoholom, morfijumom, duvanom..

Danas uopšte nije potrebno spominjati na koliko se načina možemo ‘uraditi’. Od ‘osveživača vazduha’, do sintetičkih lepaka, ljudima su psihoaktivne supstance dostupne na svakom koraku. Što su represije od strane vlasti žešće, vremenom i droge postaju štetnije. Često čitamo naslove o smrti klinaca usled konzumiranja neke ‘hemije’ koju možemo nabaviti u kvartovskoj radnji. To verovatno neće nikada prestati, ali se dobrom edukacijom fatalne posledice mogu svesti na minimum.

 

 

UMERENOST JE KLJUČ, VRATA SAMI BIRAMO

Dok je ljudi, želja za promenom stanja svesti nikada neće nestati, jer čovek je sklon nezadovoljstvu iz kojeg proizlaze razni nelogični potezi. Istorija je pokazala da je naša veza sa drogama mnogo kompleksnija nego paradigma laboratorijskog pacova navučenog na kokain. U većini slučajeva, mi aktivno tražimo droge koje izazivaju zavisnost, a nismo pasivne žrtve. Naša veza sa psihoaktivnim supstancama uzrokovana je od strane više faktora, a to su kultura, društvo, religija, uverenja, individualna psihologija (zavisnost, anksioznost i asocijalna ličnost), spoznaja (zavisnost kao naučeno ponašanje), neurobiologija i genetika.

Naša potreba za psihoaktivnim supstancama uveliko je uslovljena našom ličnošću, a kod zavisnosti uz supstance, u obzir treba uzeti i način na koji ih koristimo. Dakle, nije sve u ‘supstanci’, ima nešto i u konzumentu. Shakespeare je davno napisao ”O, ti nevidljivi duše vina, ako ti svet ne zna ime, nazovimo te đavolom!”, to je stih koji savršeno govori da je (u ovom slučaju) vino dobra stvar, ali ako ga propisno koristimo. Stoga, pazite na zdravlje i nemojte preterivati, jer kako Aristotel kaže, ”Umeren čovek želju usklađuje sa razumom i želi ono što treba, kako treba i kad treba”.

Pošto nam na kraju nedostaje mudrosti za neku ‘pametnu’ misao, tekst ćemo završiti Anakreontovom pesmom koja bi nam svima trebala biti vodilja. 

 

 

 

 

Izvor: Mixmag Adria

Autor: GORAN DŽIDIĆ

 

Avatar photo

Autor: Igor

Postavite Komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Molimo Vas popunite obavezna polja.