Zašto Berlin gubi svoje najbolje klubove?
Kako Berlin sve više raste u očima turista koji se sve više slevaju ka njemu vlasti potežu sve više pitanja u vezi sigurnosnih standarda klubova. Naravno, skandal sa rođenim Berlincem jeste skandal ali skandal sa turistom je internacionalni skandal.
Tokom poslednjih godina nekoliko značajnih berlinskih lokaliteta je zalupilo vrata, bilo privremeno ili trajno baš na ovim temeljima. To je zateklo Neue Heimat nakon što navodno nije imao adekvatnu protivpožarnu zaštitu, prošle jeseni zatvoren je Sisyphos zbog raznolikih problema sa sigurnošću samo nekoliko dana pre Hawtinovog nastupa, da bi bio ponovo otvoren mesecima kasnije.
Najveći gubitak 2015. godine ipak predstavlja Statbad Wedding, kompleks javnih bazena u kojem su se održavale mesečne Boiler Room večeri u sobama ispod bazena. Tokom vikenda hiljade bi se gurale uskim hodnicima i stepeništima ovog podzemnog techno bunkera ili se naguravale u nagnutom prostoru ispražnjenog bazena. Ali izgleda da je Stattbad radio pod dozvolom bara i galerije, ali da nikada nije dobio dozvolu da bude noćni klub.
Zato je thump popričao s promoterom Boiler Rooma, Michailom Stanglom, kako bi dobili pogled na stvari iz prvog reda i kako se ova praksa odražava na noćni život Berlina.
Kako biste objasnili ova nedavna zatvaranja klubova?
Mislim da imaju mnogo veze s trenutnom političkom klimom u Berlinu. Prethodne nedelje su donele dosta medijske pažnje usmerene na negativne aspekte berlinskog noćnog života – posebno na nasilje i zločine koji se događaju noću i često su usmereni prema turistima u gradskim žarišnim tačkama. Nije bilo mnogo drugačije u prošlosti, ali nedavna pokrivenost na nacionalnoj osnovi je možda privukla pažnju nekih političara na noćni život Berlina.
Isto se može reći i za provođenje određenih sigurnosnih i građevinskih pravila. Većina klubova u Berlinu već dugo radi u sivoj zoni i to im polazi za rukom jer berlinska administrativna tela nisu bila u mogućnosti sprovoditi kontrolu. Moguće da je došlo do promene prioriteta u berlinskoj administraciji koja bi objasnila nedavni pritisak. Naravno da ne trebamo zaboraviti tragediju prethodnog Love Paradea – koje je jedan od učinaka bio i (potreban) mentalni zaokret prema sigurnosti.
Kako zatvaranja utiču na muzičku zajednicu grada?
Čini mi se da u prošlosti zatvaranja nisu imala velikog učinka na muzičku zajednicu. I publika i muzičari su bili poprilično prilagodljivi i jednostavno bi nastavili na sledeću lokaciju. Na sreću, grad je nudio dovoljno kompatibilnih lokacija koje smo sebi mogli priuštiti, tako da je odmah po zatvaranju jedne lokacije nikla barem jedna nova. Ali kako Berlin sve više i više postaje prestonica sa svim socio-ekonomskim posledicama koje ovo nosi, pronalazak prikladnih lokaliteta posebno u Kreuzberg/ Neukölln/ Friedrichshain području postaje sve komplikovanije.
Povrh toga publika u Berlinu možda nije toliko pustolovna koliko bi trebala biti. Sumnjam da bi putovali skroz do Reinickendorfa ( dosta daleko na severu) ako bi se tamo otvorio sledeći Berghain. Čak i uspeh udaljenih lokacija poput Sttabada je bio poprilično iznenađenje i mislim da je prisutnost Boiler Rooma igrala veliku ulogu. Ako se ove akcije za kontrolisanje berlinskih klubova nastave postaće nemoguće otvoriti klub na malom budžetu. Primena svih građevinskih i sigurnosnih zahteva učiniće lokalitete za underground muziku u potpunosti neekonomičnim.
Smatraš li da je argument da sigurnost treba biti veća briga opravdanim? Ili misliš daje preteran?
Na sreću, standard sigurnosti ( i odgovornosti) je poprilično visok u Nemačkoj, i ne mogu se setiti ni jedne žrtve, izuzev jedne, u Berlinu u bližoj prošlosti koja je bila rezultat nedostatka sigurnosnih uslova. Sigurnost posetioca, zaposlenih i muzičara mora doći na prvo mesto – oko toga nema rasprave i tačno je da bilo koje ozbiljno kršenje treba biti disciplinovano. Ipak, ono što treba još jednom promisliti je kako građevinski i sigurnosni zahtevi mogu biti implementirani na način koji ne čini na kulturu usmeren rad u potpunosti nemogućim sa finansijskog gledišta.
Mnoge lokacije u Berlinu su postale ovo što jesu upravo zato jer su se sa vremenom poboljšavale. Nedostatak kontrole je dopustio polu-legalnim skladištima sa ničim više do nekoliko frižidera i razglasom da se polako sa godinama otvore u potpuno opremljene i sigurne klubove. Ne kažem da je ovo ispravan način na koji bi se stvari trebale odvijati, ali barem pokazuje da su vlasnici klubova zainteresovani za postizanje standarda koji se zahtevaju i traženje načina da se osigura sigurno funkcioniranje čak i ako nije u potpunosti po propisima.
Izvor: KlubskaScena
