Intervju – Pero Di Reda

Kada smo počinjali sa radom i razmišljali koga da izaberemo za naš prvi intervju, a da to bude DJ koji će dosledno reprezentovati srpsku klabing scenu i koji je tu od početka, izbor je pao na  čoveka kojeg nikada nećete videti bez osmeha na licu i koji uvek zrači optimizmom i uvek je spreman da tu pozitivnu energiju prenese na publiku, da niko nikad posle njegovog seta nije otišao kući a da nije srećan i nasmejan. Predstavljamo vam DJ PEPE-a :

Ćao Pero. Za početak da li se možes predstaviti našim čitaocima, kako je počela tvoja DJ karijera i kako si uopste počeo da se baviš Dj-ingom? i otkud nadimak DJ PEPE ?

Moje ime je Pero Di Reda i već od 83-84 sam ušao u svet muzike preko starijih kolega iz tada popularne piratske radio stanice “Studio 66” koji su mene i mog drugara Dušana Jeremića podstakli da napravimo našu piratsku radio stanicu “Radio Grunf”. Emitovali smo iz moje spavaće sobe i pobrali simpatije slušalaca na Banovom Brdu i Novom Beogradu jer je predajnik samo bacao u tom radijusu. 1993 pod nazivom “Freak Brothers” Dušan i ja nastupamo prvi put u St. James Jazz Club-u gde smo imali jednu vrlo uspešnu sezonu. U istom periodu nas otkriva Boža Savić – urednik tada jako popularnog YU Radija i poziva nas da krenemo sa svojim emisijama pored ekipe Soul Food-a koja je tamo imala rezidenturu. Na poziv kolega sa radija krećem da radim u Soul Food-u i Bitef-u posle čega slede rezidenture u klubovima poput: Akademije, Omena, Inkognita, XL-a, Andergraunda, Tube, Brankow i Mladost & Ludost…
Nadimak Peppe dobio sam od koleginice sa YU Radija tokom emisije koju smo vodili…naravno po uzoru na lika iz crtanog filma. Meni a i slušaocima se svidelo…tako da je nadimak ostao do danas.

Ti si jedan od prvih DJ-eva u Srbiji  i DJ koji se povezuje sa početkom klabinga u našoj zemlji? Dosta ljudi te smatra začetnikom klabinga u Srbiji , kako je bilo u to vreme kada je retko ko slušao tu vrstu muzike i jos redje se bavio njome?

Ne bih baš rekao da sam prvi…ali sam trenutno medju najstarijima na sceni. Na početku bilo je sve puno entuzijazma i radilo se pomoću štapa i kanapa. Puštalo se sa kasetofona, gramofona…cd je bio retkost, ali je vibe bio neponovljiv. 

Da li se sećas tvog prvog zvaničnog nastupa? Kako je to bilo i gde i kako je počela saradnja sa Igorom Puljicem tj DJ Pookiem ?

Puki i ja smo se sreli 1993 u Domu Omladine on je radio Amerikanu ja St. James klub….tu smo se upoznali i od tada se družimo i saradjujemo.

U poslednje vreme redje vas možemo videti u tandemu zajedno. Do pre dve tri godine nastupali ste kao uvertira skoro svim stranim DJ-evima , a sada vas možemo videti samo u klubu TUBE..? Da li zbog obaveza koje imate ili je nešto drugo u pitanju?

Na našu žalost malo su stale velike žurke na kojim smo radili u back2back varijanti.  Pored obaveza koje imam sigurno će DJ-ing ostati kao prioritet tako da je ostala rezidentura u Tube-u gde ćemo imati ove sezone 4 nastupa u ovom izdanju. 

Na tvojim nastupima smo primetili da ti je dosta stalo do publike, atmosfere u klubu.Nisi jedan od onih DJ-eva koji dodju da odrade “Tezgu” i da spakuju opremu i odu.Sta misliš o tome? Najviše voliš da pustaš funky plesljive tracke, otkud taj izbor muzike i kako si opredelio baš za taj stil?

Moja filozofija je tu da je DJ čovek koji pored edukacije treba da zabavi ljude, da ih natera da igraju. Funk je muzika iz koje sam potekao i zahvaljujući ljudima kao što su Nikola Glušac, Marko Glušac, Koja, Miloš Ćupa, Moma, Ćile, Aki, Coba, Boris Mamuzić naućio sam šta je pravi gruv. Gruv je bitan za ljude na podijumu i trudim se da ga održim u bilo kom setu koji radim.

Vi ste suvlasnik u muzički urednik  najboljih barova i klubova u Beogradu kao što su Tube, Brankov, Mladost-Ludost, kako stižete sve to i još da se posvetite svojoj prvoj ljubavi DJ-ingu i da barem dva do tri puta mesečno puštate u tim klubovima?

Najveći problem mi je da posvetim vremenu i slušanju nove muzike…za sada još postižem i dok god budem mislio da imam da ispričam neku priču za dekovima nastaviću da se bavim i uživam u DJ-ingu.

U klubu TUBE ste menadzer i glavni muzički urednik i vi ste zaslužni za dovodjenje mnogobrojnih “Undergraund” DJ-eva koju bi retko imali priliku da čujemo u našoj zemlji iako imaju  svoju publiku. Kako odlučujete koga će te dovesti i kako birate izvodjača koji će gostovati u klubu?

Slušajući kolege i publiku opipavam puls i tome dodajem malo iskustva i svog muzičkog obrazovanja…što rezultira line up-om u Tube-u. Sigurno tome doprinosi i putovanje na po koji festival i žur van Srbije.

U vezi kluba Tube da li primećujete razliku sad evo od kako je šesta sezona u jeku i one prve  sezone? Da li se publika promenila? Da li se po vama klub komercijalizovao?  Mi kao redovni gosti smo primetili da se dosta publika razlikuje petkom kada su strana gostovanja i subotom kad je malo komercijalnija muzika?  Da li ste to hteli tako da napravite neku podelu  ili se to desilo samo od sebe kako je rasla popularnost kluba?

Klub Tube je doživeo svoju muzičku transformaciju kao i transformaciju posetilaca. Na početku je tu bilo više Nu Disco-a, čistog House-a pa čak i Funk-a kao i živih nastupa. U trećoj sezoni odlučili smo da zacrtamo smer petak – strana gostovanja i zvuk okrenut više ka andergraundu dok je subota neki mix dobrog fanki hausa i gruvi tek hausa. Namerno smo se obratili dvema ciljnim grupama zbog loše situacije u kojoj se sama država nalazi i samim tim klaberi da ne bi došlo zamaranja kako finansijskog tako i muzičkog. Mislim da se Tube nije komercijalizovao već da otišao još jedan korak dalje…što potvrdjuju i stalni bukinzi koje smo počeli da radimo i subotom.

Da li možete  eksluzivno za Onlyclubbing.com  da nam kažete ime jednog DJ-eja koje  još nije objavljeno, a gostovaće u klubu Tube u narednim nedeljama , mesecima?

Supernova, Marcel Dettmann, Derrick May

I za kraj šta mislite o sadašnjoj DJ sceni u Srbiji? Da li je sad lakše ili teže se probiti nego u vaše vreme? Sad je internet svima dostupan i mnogo su dostupnije  tracke, labeli i dj-oprema, ali je veća i konkurencija?

Mislim da je DJ scena trenutno na zavidnom nivou u Srbiji. Ljudi rade ozbiljno produciraju tako da se pored već starih “ala” u poslu poput Marka Nastića, Dejana Milićevića, Marka “Gramophonedzie” Milićevića, Pookie-a, Petka, Saše “Groovyman” Radosavljevića javljaju novi ljudi koji uveliko izdaju na svojim ili stranim Label-ovima kao što su:  Dijana Knezević, Vuk Smiljanić, Kristina Lalić, Zwein, Rewires, Igor Krsmanović, Peyya… Jedini problem je što je tržište relativno malo pa je konkurencija oštra ali kvalitet na kraju uvek ispliva. Što se tiče dostupnosti muzike sada je to prava milina. Ranije smo morali da čekamo da neko otputuje i donese ploče iz inostranstva sada se nalaze tjunovi svaki dan na beatport-u, juno-u, traxsource-u…tako da se dj setovi menjaju brzo i često što je veliki plus za scenu.

Nadamo se da vam se svidelo, a uskoro intervju sa još jednim velikanom naše klabing scene.