Intervju sa Nenadom Petronijevićem aka Shoxy!

Sve je bliže i bliže tehno spektakl koji će biti održan u Monsunu 28. novembra na kojem će nastupiti sjajni slovenački DJ i producent Valentino Kanzyani. Zajedno sa njim će nastupiti i jedan od naših najboljih techno DJ-eva Nenad Pronijević svima poznatiji kao Shoxy. Nenad je uspeo da izdvoji malo vremena za naš portal i da porazgovaramo o njegovoj karijeri kao i šta nas očekuje ove subote u Monsunu.

Reci nam kako je jedan bubnjar postao DJ?

Verujem da taj ritam koji imaš u sebi kao bubnjar kasnije mnogo lakše preneseš na elektronsku muziku koja je većinom bazirana na ritmici. Mnogo bubnjara je uradilo istu stvar, mozda je najpoznatiji Klaus Shulze bubnjar benda “Tangerine Dream”, koji je ostavio veoma velik trag u današnjoj Elektronskoj muzici. Čak neki od njegovih albuma kao što su “Mirage” i “Timewind” su uvršteni u top 20 najboljih albuma ikada snimljenih i ta činjenica dosta toga govori o tome da li bubnjar može da napravi nešto kvalitetno u muzici.

Drago mi je da ima više takvih bubnjara na sceni nego viceva o bubnjarima. :))) Bubnjar je taj koji je motor u bendu i daje ritam. On nije solo izvodjač nego vitalan deo grupe. Veoma bitan element u muzici. Ironija je da prvi ritam koji sam naucio sa 13 godina na bunjevima je Disco Beat, ne znajuci da cu taj isti beat reprodukovati cak i danas. I dalje sviram bubnjeve, kad imam priliku, a takodje i perkusije. Mnogo mojih pesama sadrzi live perkusije , koje sam licno snimio.

Jedan si od pionira techno scene u Srbiji, možeš li da napraviš malu paralelu između te scene u nekad i sad?

Pionir je tako velika reč. Za mene su pioniri producenti iz Detroita ili kompozitori elektronske muzike iz 50tih i 60tih godina. Ja sam samo decko iz bloka, siromašnog dela grada, koji je sticajem okolnosti bio prvi DJ koji je vrteo ploče u dosta gradova po Srbiji, koji u to vreme nikad nisu ni videli Dja koji pušta ploče. U Arilju sam 2002e godine primio ključeve grada od strane gradonačelnika. Istina je da tada i nisam bio svestan šta radim, želeo sam da što više ljudi čuje Elektronsku muziku i da možda kroz Djing inspirišem mlade ljude u Srbiji da razmišljaju kreativno i da postoji izlaz, kroz umetnost, čak i u trenutku kada je veoma loša politička situaciji u zemlji i kada je sve okrenuto protiv tebe kao jedinca. Tokom 90tih moj deo grada Novi Beograd, je bio na veoma lošem glasu, zbog kriminala i droge. Muzika je nesto što me je spasilo da možda ne krenem u lošem smeru i da uništim svoj život zauvek. Na tome ću biti uvek zahvalan.

Nedostaje mi vreme kada nije bilo podela po zanrovima, kada je DJ mogao da pušta sta želi. Danas je sve klasifikovano i sadrzi dosta podela u samom techno pokretu, na minimal…hard, EDM ili sta već. Nedostaje mi vreme u kojem smo svi bili jedno, nebitno od žanra, jer na kraju svi delimo istu ideju. Trudim se da budem DJ kao sto sam bio i tih godina i da puštam istu muziku, samo dobru muziku. Neki ljudi me otkrivaju danas a neki me znaju od pre, istina je da želim zauvek da budem “new comer” i da se nikad ne promene

Koje momente u svojoj karijeri bi izdvojio kao ključne momente koji su uticali na tvoju muziku i tvoje stvaralaštvo? Šta te je inspirisalo ili muzički oblikovalo, usmerilo…?

Nastup u Industriji pre svega, divno je započeti svoju karijeru u takvom klubu sa 18 godina. Čak i kao klinci nas par Djeva iz Beograda (TTP) smo puštali muziku za nekoliko hiljada ljudi, čime bi vrlo malo ljudi moglo da se pohvali danas a mi smo to radili kao tinejdzeri. Inspiraciju nalazim u svemu, još uvek se trudim da sva iskustva i osecanja koja imam u sebi prenesem na muziku. Nekada uspem u tome a nekada ne. Finalni proizvod retko kad ispadne onako kako sam ja želeo.

Za sebe smatram da sam već postigao dosta, imam podršku od dosta najvećih imena na svetskoj elektronskoj sceni, i od ljudi koji meni znače. Nemam potrebu da bilo šta dokazujem sem da sebe guram napred, da radim na novim zvukovima i produkciji. Pored izdanja na drugim labelovima, moje izdanje za Desolat od Loco Dice-a mi znači dosta. Dobio sam priznanje ne samo za svoju muziku , nego i za produkciju. Što meni lično veoma znači.

Završio sam dve škole u inostranstvu za muzičku produkciju i velika inspiracija dolazi i od mojih profesora kojima sam veoma zahvalan.

Često nastupaš sa Valentinom Kanzyaniem. Kako je došlo do te saradnje?

Valentino i ja smo se upoznali na njegovom nastupu 2006e godine u Beogradu. Prisao mi je  i predstavio se i rekao mi je da zna ko sam ja i da rado pušta moj poslednji singl, izdat te godine za Minisketch. Ta činjenica najviše govori o tome koliko je skroman Valentino, sa obe noge na zemlji.

Pored velikog postovanja koje imam za njegovu muziku, Valentino je veoma dobar prijatelj. Put nas je vodio svuda po svetu, od Ibize, Italije do Rumunije, Srbije, Slovenije, Španije i nazad. Dosta vremena provodimo zajedno pričajući o opremi, tehnici pravljenja muzike i drugim stvarima. Voleo bih da postoji još umetnika na svetskoj sceni kao sto je on , ali Valentino je nažalost jedan. Sasvim prirodno smo postali dobri prijatelji i to pre svega kroz muziku. Drago mi je da imam takvu osobu pored sebe koja deli isto mišljenje o muzici kao i ja. Ima još ljudi oko mene koji dele istu ideju i to me posebno raduje. Oni znaju ko su.

DJ, producent, profesor… sve su to titule koje stoje uz tvoje ime. Šta tebi muzika danas znači i koji je to osećaj koji te i dalje drži u toj priči?

Istina je da nikad nisam hteo da budem profesor, sticajem okolnosti to sam radio 4 godine. Budući da dolazim zi Srbije ne bih mogao da kažem da je moja priča kao i svaka druga priča od mojih vršnjaka iz drugih zemalja, samim tim je bilo potrebno raditi drugačije od ostatka evrope. Smatrao sam da sam odgovoran prema ljudima u mojoj zemlji i želeo sam da to malo iskustva koje imam podelim sa njima. Ja nisam imao sreću da u svom okruženju imam ljude koji bi me usmerili, ali uprkos tome ja sam se trudio da pomognem drugima, čak i kada to ne znaju.

Muzika je jedina konstantna stvar u mom zivotu, pocevsi od osnovne skole i skolskih priredbi, prvog benda i prvog DJ nastupa. Sta god radio u zivotu uvek sam se vracao muzici. Muzika je moj svet gde zelim da budem, gde je sve moguce i nema ogranicenja. Inspirisu me originalni ljudi koji stvaraju muziku i umetnici koji se trude se da pomere granice, bez obzira sta drugi misle i da li to ima ekonomsku dobit. 

Nadamo se da ste uživali u kratkom, ali sjajnom intervjuu sa Nenadom i vidimo se u subotu u Monsunu.