Nina Kraviz odgovara na negativne kritike nakon žurke u Malbourneu
Odrasla je uz oca zaljubljenika u muziku i detinjstvo su joj obeležili zvuci jazza i psychodelic rocka. Ali odjednom kasnih 90-ih kroz radio zvučnike je zakapao danas klasik acid housea Armandov “Downfall” i udica je bačena. Ovaj savršeni trenutak kada traka nađe svoju metu rezultirao je time da Nina stvara sopstvenu radio emisiju i u kojoj se poigrava technom, houseom i IDM-om i kocka se zarolala. U ovo veliko muzičko srce sve se više uvlače zvuci techna, housea, funka, space disca i retkih soundtrackova iz 60-ih i 70-ih koje počinje vrteti na svom stalnom setu svaki petak u moskovskoj Propagandi.
Usledilo je nekoliko naročito uspešnih traka kao što su “Voices”, “Pain In The Ass”, “I’m Gonna Get You”, “Ghetto Kraviz”, ali Nina sama je napomenula kako je tek nakon Red Bull Music Academy-ja počela osećati stvarno samopouzdanje, brusiti svoj stil i okupljati oko sebe one koji jašu isti talas housea i techna sa kojeg se cedi neobično pomaknuti acid prizvuk.
Ovoga vikenda Australijanci su plesali uz zvuke sibirskog techna ali izgleda da se jedan tabor plesača nije baš osećao preterano plesno, kada su komentarisali da je u closing setu zatvaranja partyja sa Marcelom Dettmannom i Bjarkijem Nina odlutala predaleko od onoga što oni smatraju technom, zahtevajući odgovor od vlasnice трип labela.
Nina nije gubila vreme niti preterano brala brigu objasnivši koherentno i opširno svoj stav o muzici:
“Odsvirala sam spontani i eklektični, ali ipak koherentni set, koji se sastojao od nekoliko različitih delova […] Neki su se žalili, a neki tražili svoj novac natrag. I to bi sve bilo u redu , ali jedan aspekt me je posebno dirnuo. […] Ljudi su želeli “techno” i po njihovom mišljenju ja im ga nisam dala – zapravo sve što sam puštala je bilo više manje techno, barem u mojoj ponešto široj definiciji širokog spektra. Šta drugo da kažem. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali potrebno je vreme, iskustvo i znanje da se ono formira.”
“Odrasla sam sa ponešto drugačijim konceptom muzike kao jednog velikog soničnog prostora u kojem je sve povezano sa svim ostalim. Sledeći ovaj koncept most između techna i disca je vrlo kratak. Dodatno verujem da je poenta muzike sloboda izraza i da je savršeno oruđe koje može povezati raznolike ljude.”
“Lično sam uvek volela manje očite i predvidljive sonične krajolike jer je nepoznato za mene uvek bilo privlačnije od onoga što sam već iskusila. Iz upravo ovog razloga i sposobnosti da povezuje muzikom sam uvek volela Laurenta Garniera.”
“Na pozitivnu notu volela bih poslati najtoplije pozdrave onima koji me cene zbog onoga što jesam. Oni koji ne razumeju što radim – hvala Vam što ste navratili.”
Ninin pun odgovor možete pročitati na službenoj Fb stranici niže:
Izvor: KlubskaScena
