EVO ŠTA DEVET NAJČEŠĆE KORIŠTENIH DROGA RADE MOZGU

Malo ovog i svet se počinje pretvarati u raznobojan kaleidoskop rasplesanih uzoraka i zvučnih talasa. Komadić onog i mišići u telu se opuštaju i postaju poput želea. Znamo da određene droge stvaraju iskustvo sveta oko nas na drugačiji način, a obično post efekti tih supstanci nisu ni približno ugodni poput osećaja koji daju kada  se tek uzmu. Ali, šta ove droge tačno rade mozgu kako bi izazvale osećaj koji izazivaju?

Marihuana

Kada aktivna supstanca u marihuani, THC, dođe do mozga, uzrokuje da ćelije mozga oslobode više dopamina, koji je deo moždanog sastava ‘nagrada’. Radi se o istom spoju koji čini da se osećamo dobro kada radimo stvari u kojima uživamo, poput polnog odnosa.

Kada je osećaj potaknut uzimanjem narkotika preintenzivan, sistem ‘nagrada’ stvara osećaj euforije. Zato u nekim, retkim slučajevima, preterana upotreba može stvoriti problem. Što se češće potiče osećaj euforije, postoji mogućnost da se čovek počne manje veseliti ostalim ‘nagradnim’ iskustvima.

Halucinogene gljive

Nedavne studije su pokazale kako glavni psihoaktivni sastojak u gljivama, psilocibin, ‘stišava’ tradicionalnu moždanu aktivnost i počinje stvarati nove veze između različitih delova mozga.

Ove nove veze mogle bi biti ono što korisnici opisuju kao ‘videti zvukove’ ili ‘čuti boje’, što gljivama daje i neka antidepresivna svojstva. Naravno, potrebno je još istraživanja, ali dosadašnja nisu pokazale štetne posledice. Ipak, gljive ne dolaze uvek bez rizika za zdravlje, a nuspojave koje mogu nastupiti su neugodne halucinacije i povećana anksioznost.

Alkohol

Kao i ostale droge, djeluje na hemiju mozga snižavajući nivo neurotransmitera, hemijskih komunikacijskih sredstava između neurona, koji prenose signale koji kontrolišu naše razmišljanje i ponašanje.

Alkohol usporava razmišljanje, disanje i otkucaje srca zaustavljajući naše neurotransmitere , obično one koji povećavaju nivo energije. Ali, pojačavaju naše ‘inhibicijske’ transmitere, one koji su zaslužni za smirivanje stvari. Takođe, potiče lučenje dopamina, time i dobar osećaj.

Heroin

Mozak pretvara heroin u morfijum koji veže svoje molekule na ćelije u mozgu, a u telu počinju raditi opioidni receptori koji utiču na to kako percipiramo bol i nagrade. Ovo objašnjava iznenadni osećaj euforije koji većina ljudi oseti kada uzme ovu drogu.

Zbog opioidnih receptora u moždanom deblu, glavnom kontrolnom centru tela, predoziranje heroinom može usporiti, pa i zaustaviti disanje, što može dovesti do oštećenja mozga, kome ili smrti.

Nedavna istraživanja bacila su svetlo na problematičnu potencijalnu vezu između heroina i opijatnih tableta protiv bolova, poput Vicodina i OxyContina. Izveštaj CDC-a iz jula otkrilo je kako su ljudi koji su zloupotrebljavali lekove protiv bolova imali 40 puta veću verovatnoću da će zloupotrebljavati heroin. Jedan od razloga tome je, kako kažu u izveštaju, da se obe supstance u mozgu ponašaju vrlo slično.

Kofein

Ovo je najčešće korištena psihoaktivna droga na svetu. Stimulira centralni živčani sistem te nam daje privremenu injekciju dobre volje. No, kofein također može ‘ispumpati’ i smanjiti nivo adrenalina, koji nas naprimer tera da vežbamo, a može nas učiniti anksioznima i razdražljivima.

Kofein nas drži budnima oponašajući molekul u mozgu nazvan adenozin i ‘otima’ jedan aspekt kompleksnog procesa koji naš mozak koristi kako bi nas uveče poslao u krevet.

LSD

Kao i halucinogene gljive, i on je halucinogena droga. Primarni efekt halucinogena je da deluju na deo mozga odgovoran za regulaciju raspoloženja, misli i percepcije, ali deluju i na druga područja koja kontrolišu kako reagujemo na stres. Neki su korisnici opisali opsežne ‘tripove’ na LSD-u koji uključuju sve, od lebdenja do viđenja vlastite smrti.

Kratkoročni efekti LSD-a mogu uključivati naglost, brze promene raspoloženja, od euforije do tuge, vrtoglavice i ubrzanih otkucaja srca.

Flakka

Jer je flakka prilično nova droga, istraživači još uvek nisu sigurni kako utiče na mozak i koliko je adiktivna. Za sada, mogu gledati samo njene hemijske rođake, uključujući kokain i amfetamine kao dokaz.

Ova droga uzrokuje nalet dve hemikalije, dopamina i norepinefrina, koji ubrzava rad srca i drži nas budnima. Kao i većina droga, flakka dolazi s posledicama. Osećaj koji izaziva tera korisnike da je uzmu ponovno, kako bi se oslobodili negativnih osećaja. Ovo može izazvati početak ciklusa upotrebe koja može dovesti do zloupotrebe. Preterana upotreba obično se vezuje za ljude koji osećaju ekstreman strah, paranoje, halucinacije.

Ecstasy

Ecstasy ili MDMA, spoj koji povećava lučenje čak tri različita neurotransmitera, dopamina, norepineprina i serotonina koji igra ključnu ulogu u održavanju raspoloženja. Povećan nivo serotonina objašnjava odlično raspoloženje koje korisnici ove droge imaju, no zato ih često očekuju nuspojave u obliku niskih nivoa serotonina, a time i dobrog raspoloženja.

Istraživači tvrde kako hronična upotreba MDMA nikako nije dobra za mozak. Dve nedavne studije usporedile su hronične korisnike s onima koji uzimaju retko ili nisu nikada. Otkriveno je da su hronični korisnici imali lošije rezultate u testovima memorije i učenja.

Kokain

Nebitno je li ušmrkan, pušen ili uzet intravenozno, kokain ulazi u krvotok i dolazi do mozga u nekoliko sekundi. Kada stigne, izaziva intenzivan osećaj euforije karakterističan za tu drogu, obuzimajući um s dobrim osećajem koji izaziva dopamin. Senzacija zadovoljstva toliko je snažna da kada je nekim laboratorijskim životinjama dat izbor, odabirale bi kokain umesto hrane sve dok nasmrt ne izgladne.

Jedan je deo mozga na koji kokain najviše utiče, a to su centri ključni za pamćenje, što može delimično objasniti njegova adiktivna svojstva. Kod miševa kojima je opetovano davan kokain, dolazilo je do promena moždanih stanica u delu mozga koji pomaže u odlučivanju i inhibiciji. Što su češće miševi dobijali drogu, češće su joj pristupali kada su imali priliku.

Izvor: Mixmag Adria