Putovanje kroz istoriju TECHNO MUZIKE!
Techno je oblik plesne muzike koja se pojavila u Detroitu, Michigan, u Sjedinjenim Američkim Državama krajem sedamdesetih i to kada je Juan Atkins snimio svoju prvu ploču 1979. koja je bila potpuno elektronska.
Njemu je tada bilo 17 godina i ono šta je on tada uradio imalo je za posledicu planetarnu popularnost ovog muzičkog žanra. Prva zabežena upotreba reči “techno”, u odnosu na određeni žanr muzike, bila je 1988. godine, kada je Virgin izdao kompilaciju pod imenom “Techno – the new dance sound of Detroit”. Iako je u to vreme sve izgledalo kao stihija, s ove vremenske distance može se zaključiti kako je pojava ovog muzičkog žanra iskonski odgovor ljudske prirode koja uvek gleda u budućnost i traži način da se izrazi.
Zašto baš u Detroitu i zašto baš Techno?
Detroit je posebno mesto koje je bilo izloženo postindustrijskoj depresiji. Zbog nepovoljnog poslovnog ambijenta grad se depopularizirao, više od pola stanovnika napustilo je Detroit u toku trideset godina. Fabrike su doživele kolaps i onda je grad predviđen za život 4 miliona ljudi postao dom za milion stanovnika. Puste ulice, industrijski pogoni, robotizovane napuštene fabrike su u podsvesti mladih stvorile jedan izraz koji su oni definisali kao muziku i nazvali je Techno. Juan Atkins je tu muziku imenovao tako i to pod uticajem futurističkog pisca Alvina Toflera i njegovog dela “Treći talas” u kojem se spominje pojam “tehno pobunjenika” i u kojem je opisana upravo ta postindustrijska depresija koja će zadesiti ljudski rod. Zli jezici su odmah okarakterizirali Techno kao “muziku crnaca”, ali Juan im je dao odgovor da su na njega najveći uticaj imali muzički inovatori – Kraftwerk iz Nemačke.
Techno je bio rezultat miksa afroameričke muzike, uključujući Chicago house, funk, elektro i elektro jazz s elektronskom muzikom umetnika kao što su Kraftwerk, Giorgio Moroder i Yellow Magic Orchestra. Ova jedinstvena mešavina muzičkih uticaja usklađuje Techno s estetikom pojma – afrofuturizam. Pored Juana, koji slovi za pokretača ovog muzičkog žanra, veliku ulogu u kreiranju Techna imaju Derick May – “innovator” i Kevin Saunderson – “elevator”. Oni su zajedno kao The Belleville Three postavili premisu da “techno dance muzika pobeđuje ono što je sociolog Adorno vidio kao otuđujući učinak mehanizacije na modernu svest“
U ranim osamdesetima ovaj trio pionira u Detroitu započeo je sa spajanjem zvukova synthpopa i Italo-diska s funkom. Prijatelji iz srednje škole bili su pod uticajem radijskog DJ-a, The Electrifying Mojo, a on je puštao svu onu muziku koju nije smeo niko drugi puštati na radiju, ekperimentalni zvuk Kraftwerka, funk produžene verzije Prince-a i B52 . House u New yorku i Chicagu imao je zavidan broj poklonika koji su svakog vikenda išli u klubove i slušali ovu mutaciju diska.
Istovremeno, zvezde hip-hop zajednice Afrika Bambaata i Grandmaster Flash uzimaju elemente muzike Kraftwerka i stvaraju elektro. Elektro se oslanja na sintetizovane ritmove i kompjuterske vokoder glasove. Godine 1982, Afrika Bambaata uzeo je melodiju iz Kraftwerkove kompozicije “Trans-Europe Express” i u kombinaciji s prepoznatljivim ritmom još jedne njihove trake pod imenom “Numbers” komponovao himnu “Planet Rock”. Elektro je iznedrio ideju funky kompjutera. MC ‘s su svojim rimama okitili novi muzički izraz, a breakdance plesači stavili su tačku na formiranje nove kulture .
Zbog nedostatka dostupne dokumentacije, postoji jaz u istoriji muzike Detroita, između dana Motown Recordsa i uspona techno muzike sredinom osamdesetih. Kada je Motown napustio Detroit 1972. godine i preselio svoj studio u Los Angelesu, muzička scena grada nije umrla, već je počela jedna fascinantna dekada preporoda u kojoj su mladi “Techno Rebels” stvorili pogodno tlo za dance kulturu, u vremenu između 1973. i 1985.godine. Ovo je bilo vrlo uticajno razdoblje koje nikada nije dobilo pažnju koju zaslužuje.
Iz Detroita su se počele pojavljivati muzičke etikete sa čudnim, pomalo znanstvenofantastičnim, imenima, kao što su Metroplex, Transmat i KMS. Ove etikete su se pored House svrstale u još jedan fenomen elektronske plesne muzike. Techno zvuči drugačije, naravno, ali je zavodljiv i zarazan. Techno je u ranim osamdesetim godinama postao izraz buntovnosti, otuđenja i distopijskog futurizma, svojom originalnošću i sintetikom bio je savršen da se u muzičkoj revoluciji postavi kao neizostavni dio pop kulture.
Šta je techno?
Stilski, techno je uglavnom ponavljanje instrumentalne muzike, često proizvedene za korištenje u kontinuiranom DJ setu. Središnja ritmička komponenta najčešće je 4/4, gde je put označen basom bubnja na svakoj četvrtinki, a backbeat, odnosno kontra zatvoreni je fus ili udarac na drugoj i četvrtoj četvrtini u taktu, a onda i otvoreni fus koji ide na svakom drugom taktu. Tempo varira između 120 i 150 Bpm. Kreativna primena tehnologije muzičke produkcije, kao što su ritam mašine, sintisajzer i digitalna audio oprema posmatra se kao važan aspekt estetike u muzici. Mnogi artisti koristili su retro elektronske muzičke uređaje za stvaranje onoga što su oni smatrali autentičnim techno zvukom. Ritam mašine osamdesetih kao što su Roland TR-808 i TR-909 vrlo su cenjen hardver koji su koristili prvi techno umetnici.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, nešto čudno se dogodilo. Techno i House nisu uspeli dobiti mainstream uspeh u SAD-u, ali u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji postali su veliki fenomen.
Gde je elektronska plesna muzika danas? Teško je reći. Internet je pretvorio muzičku industriju u dimenziju u kojoj nema kraja za žanrove i varijacije. Techno je postao soundtrack za internetski svet. Neki od njegovih izvornih tvoraca približavaju se petoj deceniji životnog veka, ali mnogi od njegovih trenutnih slušatelja su u svojim dvadesetima i ranim tridesetima – to su ljudi koji su odrasli sa računarima. Techno nas podseća da ljudi još uvek kontrolišu mašine. Činjenica je da se elektronika može koristiti za izražavanje emocija kroz muziku. Danas imamo veliki broj umetnika koji sa svojim zvukom i muzičkim izrazom mogu biti dosta različiti, ali opet podvučeni u ono što zovemo Techno. Taj underground zvuk ponavljajuće muzike nas izbija iz ove realnosti i stavlja u jedan drugi način poimanja sveta u kojem živimo.
Nemoguće je nabrojati sve umetnike, ali je sigurno da je svako od njih ostavio svoj mali pečat na ono što danas zovemo Techno.
“Undergound scena Detroita je eksperimentisala s tehnologijom, radije je razvlačila i naprezala do maksimuma nego jednostavno koristila. Cena sekvenciranja i sintetiziranja je niska, ali zato eksperimentisanje postaje intenzivnije. Uglavnom, mi smo postali umorni od slušanja muzike o zaljubljenosti ili o temama koje su obrađivali Rhytm & Blues bendovi, mi smo sebi stvorili novi progresivni zvuk i nazvali ga Techno.” Juan Atkins, Originator
“Techno zvuči kao da je otet sa druge planete i bitna razlika u odnosu na House je u tome što je srce House-a u disco muzici. Mi nemamo tog poštovanja prema prošlosti, kroz muziku, Techno je strogo muzika budućnosti. Imamo veliku sklonost za eksperimentisanje.” Derick May – Innovator
I zaista, to je ta “sposobnost za eksperiment”, koja pokreće Techno po brzom evolucijskom putu. Techno sada obuhvata puno pod-žanrova koji izgledaju oprečni, od ambijentalnog zvuka inficiranog tech jazzom do oblika minimalizma koji će vas naterati da plešete. Iako postoje providne podele, techno ima nove varijante i nove hibride, svako gura svoje muzičke uticaje po već zadanim kodovima već 36 godina i nema stajanja. Genetski imperativ Techna jest razvoj ili kao što je jednom rečeno – “u Technu postoji samo jedno pravilo – inovacija.!!“
“In the future, all pop music will bring everyone a little closer together –gay or straight, black or white, one nation under a groove.“
IZVOR: Mixmag
