Zašto još uvijek slušamo 2D muziku?
Kako je tvoj realni svet u kom kročiš svakodnevno 3D (4D brojiš li i vremensku liniju, no vreme je tako i tako samo način beleženja promene, ako se ništa ne menja nema nikakvo značenje), tvoje svakodnevno slušno iskustvo je jednako tako daleko od plošno-zemlje u mentalnom eksperimentu Edwina Abbota. No zašto onda u doba kada cveta područje bega u virtualnu stvarnost još uvek slušamo 2D muziku?
VR revolucija sve jasnije shvata psihološke odrednice ljudskog iskustva i uviđa da je upravo zvuk jedan od esencijalnih orijentira u prostoru. izuzmete li trodimenzionalnost zvuka u simulaciji, gubi se i iluzija. Tehnologija kojom se možeš imerzirati u zvučno kao da sediš u sredini gudačkog odeljka orkestra ili slušaš izvedbu iz perspektive samog izvođača na stageu je sasvim dostupna, ali ipak nije uspela ući u mainstream kulturu slušanja – “Jednostavno paradigma proizvodnje muzike do sada nije uzimala u obzir položaj ljudi u prostoru. To je nešto poptuno novo” – napominje umetnik audio instalacija Gabe Liberti čiji rad ćete moći loviti na ovogodišnjem South By Southwest festivalu.
Tvoje telo je već naštimano na 3D zvuk imaš dva uha na suprotnim stranama glave i do svakoga zvuk stiže malo drugačiji, u malo pomaknutom vremenskom razmaku i korelaciji sa predmetima od kojih se u okolini odbija kao i refleksijom od ušne školjke, čitave glave i torza. Sposobni smo poprilično tačno odrediti odakle zvuk dolazi. Ali u reprodukciji trake gubi se prostor u kojem zvuk prirodno obitava pa se ovaj učinak kompenzuje najpoznatijom tehnikom beleženja, a to je bineuralno snimanje, tj svako uvo čuje malo drugačiju verziju slušanog onako kako bi ga čulo u stvarnom prostoru. Prekrasno zar ne? Naravno, ali postoji caka. Ovakav način reprodukcije 3D zvuka moguć je samo preko slušalica, dakle jasno je da nije primenljiv na kontekste u kojima slušalice nisu opcija. Bineuralni zapis sa nama je još od kada je Lou Reed eksperimentisao sa zvukom, a danas Reddit, Soundcloud, Youtube i Vimeo nude ove snimke, a Chesky Records ima čitavu arhivu bineuralnih studijskih albuma.
Bineuralni snimci nisu prikladni za puštanje zvučnicima jer je izuzetno važno da svako uvo primi zvuk koji mu je namenjen, ali preko zvučnika interferiraju i mešaju se gubeći svoju inicijalnu snagu. Ali na ovom problemu radi Dr. Edgar Choueri sa Princetonea koji je čini se otkrio način ako da ovaj 3D nacrt translatira i preko zvučnika. Naziv nove tehnologije je BACCH 3D i rešava problem tako da između dva uha postavlja digitalni filter koji se ponaša slično kao ljudska glava koja je barijera između dva uha. Sadašnja cena je oko 50 000$, ali radi se na komercijalnijoj varijanti. Princeton je već licencirao određene aspekte ove nove tehnologije za LiveAudio funkciju Jambox zvučnika, a tržišna verzija se očekuje kroz godinu dana.
Glavni cilj je sada uspostaviti tehnologiju koja bi 3D zvuk prilagodila anatomskim obeležjima slušaoca i kompenzirala za njegovo pokretanje u prostoru ili pomicanje nagiba glave, a uz bineuralnu tehniku radi se još i na ambisoničnom i holifoničnom audiu, sintezi talasnog polja i virtualnom prostornom zvuku, ali svakako kako savremene tehnologije imaju labave granice i prelevaju se jedna u drugu razvoj virtualne stvarnosti neminovno će usmeriti više sredstava u stvaranje kvalitetnog i održivog 3D zvuka.
Pa tako sa mono, na stereo, preko sorrounda, pa do sistema kao Dolby Atmos… sada stojimo na pragu nove slušne revolucije na čijem vrhuncu će kvaliteta koju danas smatraš sjajnom delovati kao da si gledao Elvisa na crno belom ekranu.
Izvor: KlubskaScena
